Tramp će Uzbekistan i Kazahstan pozvati na samit G20 iduće godine u SAD

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da će pozvati Kazahstan i Uzbekistan na samit Grupe 20 iduće godine, čiji su SAD domaćin, pošto želi da produbi odnose SAD s tim centralnoazijskim zemljama.

Tramp koji je na odmoru u svom odmaralištu Mar-a-Largo na Floridi, danas je to objavio posle telefonskih razgovora sa predsednikom Kazahstana Kasimom Žomartom Tokajevim i predsednikom Uzbekistana Šavkatom Mrzijojevim, uz ocenu da je njegov „odnos sa obe te zemlje spektakularan“.

Te dve države nisu članice G20, ali domaćin tog godišnjeg skupa vodećih svetskih ekonomija često poziva i druge da prisustvuju samitu. Skup 2026. planiran je u Trampovom Golf klubu na Floridi, u Doralu, kod Majamija.

Lideri Kazahstana i Uzbekistana su Vašington posetili prošlog meseca zajedno sa liderima Kirgistana, Tadžikistana i Turkmenistana radi razgovora s Trampom.

Njegova vlada poklanja veću pažnju centralnoj Aziji koja ima velike rezerve ruda i daje oko polovine svetske proizvodnje uranijuma. Vašington jača potragu za retkim metalima potrebnim za visokotehnološke uređaje, uključujući pametne telefone, električna vozila i borbene avione.

Centralnoazijski izvoz tih minerala je dugo usmeren ka Kini i Rusiji.

Tokom prošlomesečne posete Tokajev je objavio da će se njegova država pridružiti Abrahamovim sporazumima, koje je Tramp pokrenuo tokom svog prvog mandata i pod kojim se trudi da ojača veze Izraela i arapskih i muslimanskih zemalja.

Trampova administracija pokušava da oživi njegov poduhvat u spoljnoj politici iz prvog mandata kada su uspostavljene trgovinske veze Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Maroka.

Tramp je prošlog meseca objavio da zabranjuje Južnoj Africi da učestvuje na samitu G20 iduće godine i da će prestati sva plaćanja i subvencije toj državi zbog „načina na koji je tretiran predstavnik američke vlade na ovogodišnjem sastanku G20“ održanom prolšog meseca u Johanesburgu.

Bela kuća je tada saopštila da je nameravala da u poslednjem trenutku donese odluku da neki zvaničnik Ambasade SAD u Južnoj Africi prisustvuje simbioličnoj primopredaji predsedavanja G20 od Južne Afrike Sjedinjenim Državama. Ali Južna Afrika je to odbila, rekavši da bi predavanje te dužnosti nekom službeniku Ambasade bilo uvreda za njenog predsednika Sirila Ramafose koji je trebalo da obavi tu ceremonijalnu dužnosti. Na kraju, nijedan predstavnik SAD nije bio akreditovan za samit G20.

Tramp nije poslao delegaciju na samit čiji domaćin je bila Južna Afrika zato što se tamo navodno nasilno progone belci, Afrikaneri, a tu tvrdnju je Južna Afrika odbacila kao neosnovanu.

Ramafosa je krajem novembra osudio „kontinuiranu kampanju dezinformacija“ američke administracije protiv njegove zemlje što traje od povratka predsednika Trampa u Belu kuću.jvažnijih partnera“, dodao je on.

Govoreći o najavi Trampa da će isključiti Pretoriju sa samita G20 iduće, 2026. godine, Ramafosa je ponovio da je Južna Afrika „punopravna i ravnopravna članica G20“, grupe koju čine 19 najvećih ekonomija sveta, Evropska unija i Afrička unija.

Južnoafrički predsednik je potvrdio posvećenost svoje države „dijalogu s vladom SAD s poštovanjem i dostojanstvom, kao ravnopravnih suverenih zemalja“.

Nemački kancelar Fridrih Merc je krajem novembra rekao da želi da ubedi Trampa da promeni odluku i da pozove Južnu Afriku na sledeći samit G20, izrazivši žaljenje što Vašington odustaje od svog uticaja u Africi.

Prvi samit G20 u Africi je izdao deklaraciju koja je značajna jer je doneta uprkos protivljenju SAD koje su mesecima kritikovale južnoafrički plan fokusiranja na klimatske promene i globalnu nejednakost u bogatstvu što je Trampova administracija ismevala.

Druge zemlje G20, uključujući Kinu, Rusiju, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Japan i Kanadu, podržale su deklaraciju koja traži veću pažnju sveta za pitanja koja posebno pogađaju siromašne zemlje: potreba za finansijskom pomoći za njihove napore za oporavak od katastrofa povezanih s promenom klime, nalaženje načina za smanjenje dugova i podrška njihovom prelasku na klimatski prihvatljive „zelene izvore energije“.

„Južna Afrika je iskoristila ovo predsedavanje da prioritete Afrike i globalnog Juga čvrsto postavi u srce agende G20“, rekao je njen predsednik Siril Ramafosa.

Južna Afrika je svoju deklaraciju G20 predstavila kao pobedu međunarodne saradnje, uprkos spoljnoj politici Trampove administracije pod parolom „Amerika na prvom mestu“. Međutim, deklaracije G20 su opšti sporazumi zemalja članica koji nisu obavezujući, a njihov dugoročni uticaj je mali.

Iako deklaracija sadrži mnoge prioritete Južne Afrike, nema pomena o njenom predlogu za uspostavljanje novog međunarodnog panela o nejednakosti raspodele bogatstva u svetu, sličnog Međuvladinom panelu o klimatskim promenama koji vode Ujedinjene nacije.

G20 je formirana 1999. godine kao odgovor na azijsku finansijsku krizu i sastoji se od 19 bogatih i zemalja u razvoju, Evropske unije i Afričke unije, ali neki su doveli u pitanje njenu efikasnost u rešavanju najistaknutijih globalnih kriza, poput rata Rusije protiv Ukrajine i ratova na Bliskom istoku.

Johanesburška deklaracija od 122 tačke je samo jednom pomenula Ukrajinu u opštem pozivu za okončavanje sukoba u svetu, a izgledalo je da se taj skoro četvorogodišnji rat nije ni ticao tog samita, mada su u istoj prostoriji tokom sastanka G20 sedeli sedeli lideri ili visoke delegacije svih glavnih evropskih zemalja, EU i Rusije.