Roditeljstvo je posebno izazovno kada se kod dece javi anksioznost. Kada dete oseća neku brigu koja ne prolazi, roditelji se osećaju preplavljeno i izgubljeno, prenosi N1.
Očajnički žele da pomognu, ali često ne znaju kako. Prvi korak jeste razumeti šta su zapravo te brige koje muče dete.
Dve dečje i porodične terapeutkinje. Ešli Grejber i Marija Evans, koje su radile sa preko 1.000 mališana za CNBC su otkrile šest najčešćih stvari zbog kojih se deca brinu, a mnogi roditelji to i ne primećuju.
Prihvatanje vršnjaka
Kako deca vremenom rastu i počinju polako da otkrivaju ko su u stvari, sve više im je stalo do toga šta njihovi vršnjaci misle o njima. Žele da se uklope i budu prihvaćeni.
Međutim kada se deca razlikuju od svojih vršnjaka – bilo po izgledu, interesovanjima, kulturološkoj pozadini, rasi ili nekom drugom aspektu identiteta – mogu početi da brinu, ali i postati meta zadirkivanja i vršnjačkog nasilja.
Društvene mreže
Društvene mreže dodatno pojačavaju strepnje vezane za odnose sa drugarima i negativno utiču na samopouzdanje dece. Deca često porede svoj život sa “najboljim momentima” koje vide na profilima prijatelja ili potpuno nepoznatih osoba.
Korišćenje društvenih mreža bez nadzora dodatno povećava anksioznost. Gledajući tuđe objave, deca mogu da se osete loše zbog svog života, što im stvara dodatan stres.
Velike životne promene
Selidba u novi dom ili prelazak u novu školu može biti i uzbudljivo, ali i zastrašujuće iskustvo za decu. Čak i kada je promena pozitivna, dete može imati osećaj da nešto gubi pre nego što uvidi prednosti.
Na primer, pre nego što se obraduje dolasku nove bebe, dete može osetiti tugu jer više nije jedino. Neke promene su jednostavno teške, poput toga da jedan roditelj napusti kuću ili da blizak prijatelj promeni školu.
Prenatrpan raspored
U porodicama u kojima su školske obaveze i vannastavne aktivnosti prioritet od jutra do večeri nema mnogo prostora za odmor i igru. Kada deca nemaju dovoljno slobodnog vremena da se opuste i obnove energiju, povećava se rizik od hroničnog stresa.
Savet: Obezbedite detetu dovoljno vremena za slobodnu igru. Kroz igru deca uče, obrađuju emocije i bolje razumeju svet oko sebe.
Nedoslednost
Stvari ne moraju uvek biti iste, ali česte i neočekivane promene u dnevnoj rutini mogu izazvati nervozu. Ako roditelj stalno kasni ili obećava da će doći, pa se ne pojavi, dete može razviti osećaj nesigurnosti.
Takođe, ako dete od različitih odraslih osoba dobija oprečne poruke ili ako se pravila i očekivanja često menjaju, može se pojaviti osećaj nelagodnosti i zbunjenosti.
Trauma
Trauma može ostaviti dete da uplaši, povredi i uznemiri. Teško im je da se umire jer trauma aktivira telesni stresni odgovor. Dete postaje preterano budno i stalno zabrinuto za svoju bezbednost.
Događaji koji mogu narušiti osećaj sigurnosti kod deteta su, između ostalog, i ujed psa, saobraćajna nesreća ili njihovo prisustvo nekoj povredi i top može da ima dubok uticaj. Kasnije nešto što ih podseća na taj događaj može ponovo izazvati strah.
Kako da pomognete detetu koje se susreće sa brigom i stresom
Postoji mnogo praktičnih strategija koje mogu pomoći detetu da se nosi sa intenzivnim emocijama. Ključ je da se te veštine uče pre nego što se stresne situacije dogode – u trenucima mira i sigurnosti.
Imenujte emocije
Naučite dete da prepozna i imenuje ono što oseća. Objasnite mu da brige vole da se skrivaju u tišini i rastu, i da će se osećati bolje ako ih podeli sa vama, prijateljem ili bratom/sestrom.
Pomaže čak i kada to kažu samo za sebe: „Toliko sam anksiozan zbog toga šta učitelj misli o meni.“
Dišite zajedno
Uvedite naviku da pred spavanje zajedno udahnete duboko tri puta.
Neka dete stavi ruku na stomak i oseti kako se puni „kao balon“. Pratite prstima svaki udah i izdah: uzdignite se na prstima pri udahu, spustite pri izdahu – i ponovite.
Učite afirmacije
Podelite sa detetom ohrabrujuće misli za teške trenutke. Ohrabrite ih da sebi ponove: „Lakše je drugi put“ ili „Ja to mogu“ – posebno pred izazovne situacije.
Naučite ih da kažu:
„Samo sada se ovako osećam – i najgori osećaji će proći“ ili
„Samo zato što nešto zamišljam ne znači da će se to stvarno desiti.“
Uvedite „prozor za brigu“
Ako vaše dete oseća stalnu napetost ili ga iznenada preplave emocije, pokušajte da izvedete 15-minutni „prozor za brigu“ za kasnije tokom dana.
Možete reći:
„Znam da se sada brineš. Imam ideju – kada dođeš kući, namestiću tajmer i možeš tada razmišljati o svemu, vikati u jastuk ili pričati sa mnom dok vreme ne istekne.“
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.