Stranka slobode i pravde (SSP) poručila je da „ako iko misli da će opet nakon promena opstruisati lustraciju nekim novim Koštunicom, neka zna da ovog puta neće moći, baš kako je zapisano i u programu naše SSP već šest godina“.
„I to ne samo za političke funkcionere, nego se mi zalažemo za lustraciju svih javnih funkcionera i u pravosuđu i u medijima i u bezbednosti i u obrazovanju koji su kršili ljudska prava, kako nikada više ne bi mogli da se nađu na javnoj funkciji“, rekla je potpredsednica SSP Marinika Tepić, u pisanoj izjavi.
Ona je navela da „lustraciji u Srbiji nije ‘propala’ sama od sebe, već su je direktno politički ubili Koštunica sa svojim mračnim čuvarima službi i crveno-crne pošasti“.
Kako je navela, lustracioni zakon, izglasan 80 dana nakon ubistva Đinđića 30.maja 2003. kao Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, bio je dobar zakon, sa primenom na deset godina.
Lustracioni period obuhvatao je vreme od 23. marta 1976. kada je stupio na snagu Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR) – ključni ugovor UN o osnovnim ljudskim pravima.
„U Skupštini su 15. jula 2003.izabrani članovi lustracione Komisije: Vesna Rakić-Vodinelić, Zoran Ivošević, Tamaš Korhec… kao pravni stručnjaci, ali Komisija postaje trajno osakaćena kada Koštunica i njegovi odbijaju da predlože parlamentarne članove kroz svoju poslaničku grupu. I tako su onemogućili rad Komisije“, navela je Tepić.
Ona je rekla da je „zato važno setiti se i znati ko je ko bio i ostao, i zašto su neke razlike ipak bitne, jer i od njih lustracija i te kako zavisi“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.