Tepić otkrila detalje: „Siniša Mali platio notaru overu ugovora o Generalštabu ličnom karticom“

Potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić optužila je danas na sednici Skupštine Srbije vlast za „najveći međunarodni korupcionaški skandal“ u vezi sa ugovorom o Generalštabu potpisanim sa kompanijom Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa.

Tepić tvrdi da se sada sve mahinacije tog „protivzakonitog ugovora“ pokušavaju „ispeglati“ usvajanjem lex specialisa i naknadnim autentičnim tumačenjem.

„Siniša Mali ličnom karticom platio notaru overu ugovora o Generalštabu! Kao da je ovaj dil njegova lična stvar?! Sada sve mahinacije ovog protivzakonitog ugovora sa Kušnerom pokušavaju da ispeglaju kroz lex specialis i spasu se od hapšenja – Selaković, Mali… I Vučić naravno,“ izjavila je Tepić.

Tepić je ponovila da je Vlada Miloša Vučevića protivzakonito skinula zaštitu sa objekata Generalštaba kao kulturnog dobra 14. novembra 2024. godine, te da je u taj proces uvučeno najmanje sedam ministara i funkcionera, uključujući Sinišu Malog, Miloša Vučevića, Gorana Vesića, Maju Gojković, Aleksandru Sofronijević, Bratislava Gašića i Ranka Šekularca.

Navela je da je ministar kulture Nikola Selaković manipulisao odlukama, iako je već troje lica priznalo delo falsifikovanja akata. Vlada je, prema njenim rečima, saglasnost za potpisivanje ugovora sa Kušnerovom kompanijom dala 13. maja 2024., suprotno svim zakonima.

Tepić tvrdi da je najtajniji ugovor potpisao sve korake koji su kasnije morali da se preduzmu:

„Kompletno o trošku građana Srbije uklone svi nadzemni i podzemni vojni objekti, instalacije, sve, da se sve sve pripremi i očisti za hotel, saune, kockarnice i šampanjac. A tek nakon tog potpisanog ugovora… Vučićevi ministri, funkcioneri i poslanici počeli su da menjaju odluke i zakone naše države – da bi pogodovali tom ugovoru i dilu.“

Potpredsednica SSP-a iznela je detalje o overi ugovora, tvrdeći da je notar pozvan u kabinet Siniše Malog, a da je ministar tu uslugu notaru platio svojom ličnom karticom, što je okarakterisala kao tretiranje posla kao privatne stvari.

Kritikovala je i pokušaje vlasti da kroz „autentično tumačenje“ lex specialisa sada naknadno proguraju skidanje zaštite sa parcela na kojima se Generalštab nalazi, nakon što su shvatili da objekat ima dvostruku, pa čak i trostruku zaštitu još od 1984. godine.