Tanović: „Sala Skupštine grada nije prostor za ideološku propagandu“

Odbornik Monarhista u Skupštini grada Kragujevca, Milan Tanović Tane, oštro je odbacio interpretacije nedavnih događaja u lokalnom parlamentu koje su se pojavile u pojedinim medijima, ocenjujući ih kao ideološki obojene i činjenično nepotpune. Tanović naglašava da postupci monarhističkih odbornika nisu usmereni ka brisanju istorije, već predstavljaju direktan odgovor na isticanje simbola koji, prema njegovim rečima, vređaju uspomenu na više hiljada Kragujevčana stradalih od strane komunističkog režima nakon oslobođenja grada. Prenosimo vam saopštenje u celosti u nastavku teksta.

„MILAN TANOVIĆ TANE (odbornik MONARHISTA u Skupštini grada Kragujevca):

Tekst objavljen na portalu Peščanik predstavlja tipičan primer površnog i ideološki obojenog tumačenja događaja u Skupštini grada Kragujevca uz svesno zanemarivanje činjenica.

Pre svega, nije reč ni o kakvom „opozicionom ikonoborstvu“, niti o stavu kompletne opozicije, već o jasnoj i konkretnoj reakciji dvojice odbornika, Milana Tanovića i Veroljuba Stevanovića, koji su nastupali isključivo u ime Monarhista, a ne cele opozicije.

Svako drugačije predstavljanje je ili neznanje ili namerno obmanjivanje javnosti.

Suština problema nije u samoj slici, niti u pokušaju njenog istorijskog brisanja, kako se tendenciozno implicira. Problem je u poruci koju takav simbol, u takvom prostoru i na takav način, šalje, a to je otvoreno ruganje žrtvama komunističkog režima nakon oslobođenja Kragujevca. Specijalna komisija Ministarstva prave za otkrivanje tajnih grobnica iz vremena vladavine DS je utvrdila da je u Srbiji posle oslobođenja ubijeno 59.000 građana, većina bez ikakvog suđenja, samo iz tvrdnju svedoka da su krivi jer su pristalice kralja. Komisija je utvrdila prema dostupnim arhivama OZNE da je takvih u Kragujevcu bilo više od 3000.

Upravo to je ono što je izazvalo reakciju, a ne bilo kakva netrpeljivost prema istoriji.
Pokušaji relativizacije kroz poređenja broja žrtava sa drugim gradovima, kako je tekstu navedeno, predstavljaju duboko pogrešan i moralno neprihvatljiv pristup. Žrtve nisu statistika. Svaki pojedinac koji je stradao bez obzira na broj zaslužuje pijetet.

Takva pitanja se ne mere i ne vagaju u ideološkim raspravama, već se tretiraju sa dostojanstvom koje im pripada.

Na kraju, niko ne spori da takva slika može imati svoje mesto u muzeju ili u okviru stručne istorijske postavke, gde se kontekst može objasniti i sagledati celovito. Međutim, sala Skupštine grada nije prostor za ideološku propagandu bilo koje epohe. Ona je mesto koje treba da predstavlja sve građane Kragujevca bez izuzetka i bez nametanja istorijskih interpretacija koje vređaju deo javnosti.

Zato je reakcija bila politički odgovorna i društveno opravdana, bez obzira na pokušaje da se ona karikira ili diskredituje.

I daleko od toga da je  ta provokacija veći problem od Vučićeve vlasti, ali je u tom trenutku bio problem za Monarhiste, na koji smo reagovali.“