Konklava je skup kardinala Katoličke crkve koji se sastaje kako bi izabrao novog papu nakon smrti ili ostavke prethodnog. Izbor pape, kakav je danas, ustanovljen je tek u 20. veku – da se ne bi ponovile neke nezgodne situacije iz prošlosti, prenosi N1.
Prema vatikanskom zakonu, kada papa umre ili podnese ostavku, kardinali iz celog sveta se sastaju u opštim kongregacijama, poznatim i kao konklave, da bi izabrali novog papu. Konklava mora početi najranije 15, a najkasnije 20 dana od momenta upražnjenja papske stolice.
Šta se dešava od trenutka kada se kardinali zatvaraju do belog dima i trijumfalnog pokliča „Habemus Papam!“ detaljno čitamo svaki put kada se desi ta velika promena u katoličkoj hijerarhiji.
Zato smo izdvojili nekoliko zanimljivih detalja o tome kako je nastao današnji metod izbora novog pape, a možda vam otkrijemo i nešto sasvim novo. Izbor pape, kakav je danas, ustanovljen je tek u 20. veku – uglavnom da bi se izbeglo ponavljanje nekih nezgodnih situacija iz prošlosti.
Pre 12. veka, papu nisu birali samo kardinali, već su preporuke kraljeva i drugih moćnih ličnosti takođe imale značajnu težinu. Odluku o izboru pape dvotrećinskom većinom kardinala doneo je papa Aleksandar III 1179. godine. No, i dalje ponekad bilo teško doći do većine.
Konklava postoji tek od početka 13. veka i stvorena je – silom. Naime, kada kardinali beskonačno nisu mogli da se dogovore ko će postati novi papa, lokalno stanovništvo (u Peruđi) bukvalno je zatvorilo zatvorilo njih devetnaestoricu („cum clave“ znači – „pod ključem“, „zaključano“). Ubrzo je, 1216. za papu izabran Honorije III.
Njegov naslednik Grgur IX bio je najbrže izabrani papa u istoriji. Honorije III umro je 18. marta 1227. godine, a Grigorije je samo dan kasnije izabran za njegovog naslednika.
Kardinalima je trebalo dva puna meseca da postignu dogovor o njegovom nasledniku – tada je izabran Celestin IV.
Ali o izboru pape se u Viterbu raspravljalo rekordno dugo. Kardinali su se zatvorili 1268. godine, a 1270. godine, posle dve godine većanja, građani su ponovo intervenisali. Prvo su zazidali izlaz, a kada ni to nije pomoglo, preduzeli su radikalne mere. Uklonili su krov palate da bi kardinale izložili stihiji. Ni to nije pomoglo.
Kardinali su pregovarali do septembra 1271, kada je Grgur X konačno izabran za papu.
Novoizabrani papa je, verovatno upravo zbog načina na koji je izabran, izdao bulu „Ubi periculum” 1274. Ovim dokumentom konklava postaje izborni sistem i propisuje da kardinali moraju biti potpuno izolovani prilikom odlučivanja o izboru novog pape.
Tek 1904. godine papa Pije X dekretom odredio da kardinali glasaju – tajno, a Pije XII. doneo odluku dvotrećinskom većinom, odnosno dvotrećinskom plus jednim glasom.
U međuvremenu se broj kardinala toliko povećao, a papa Jovan Pavle II bio je prvi papa izabran po novom pravilu po kome pravo glasa ima „samo“ 120 kardinala mlađih od 80 godina.
On je, pak, odlučio da kardinali ne moraju da budu zatvoreni i da prenoće u Sikstinskoj kapeli do izbora pape, ali im nije dozvoljeno da u hotelu imaju mobilne telefone ili bilo šta drugo što bi ometalo njihovo donošenje odluka.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.