SZO upozorava: Bolest koju prenose komarci postaje globalna pretnja

SZO je saopštila da primećuje potpuno iste rane znake upozorenja kao i tokom velike epidemije pre dve decenije i da želi da spreči ponavljanje.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da velika epidemija virusa čikungunja (chikungunya) preti da se proširi svetom, pozivajući na hitne mere kako bi se to sprečilo.

SZO je saopštila da primećuje potpuno iste rane znake upozorenja kao i tokom velike epidemije pre dve decenije i da želi da spreči ponavljanje.

Čikungunja je virusna bolest koju prenose komarci, a koja izaziva groznicu i jake bolove u zglobovima, što je često iscrpljujuće. U nekim slučajevima može biti smrtonosna, piše Science Alert.

„Čikungunja nije bolest koja je široko poznata, ali je otkrivena i preneta u 119 zemalja širom sveta, dovodeći 5,6 milijardi ljudi u opasnost“, rekla je Dijana Rohas Alvarez iz SZO.

Podsetila se kako je od 2004. do 2005. godine velika epidemija čikungunje prešla preko Indijskog okeana, pogodivši male ostrvske teritorije pre nego što se proširila globalno i pogodila skoro pola miliona ljudi.

„Danas, SZO primećuje isti obrazac: od početka 2025. godine, Reinion, Majot i Mauricijus su prijavili velike epidemije čikungunje. Procenjuje se da je trećina stanovništva Reiniona već zaražena“, rekla je ona na konferenciji za novinare u Ženevi, dodajući da se kao i pre 20 godina, virus sada širi na druga mesta u regionu, kao što su Madagaskar, Somalija i Kenija.

Kako je rekla „prenos epidemije se dešava i u južnoj Aziji, a u Evropi su takođe prijavljeni importovani slučajevi, povezani sa epidemijom na ostrvima Indijskog okeana“. Lokalni prenos je prijavljen u Francuskoj, a sumnjivi slučajevi otkriveni su u Italiji.

„Pošto su ovi obrasci prenosa viđeni tokom epidemije od 2004. godine nadalje, SZO poziva na hitnu akciju kako bi se sprečilo ponavljanje istorije“, rekla je Rohas Alvarez.

Simptomi čikungunje

Simptomi čikungunje su slični onima kod denga groznice i bolesti izazvane virusom Zika, što otežava dijagnozu, prema podacima SZO.

Glavni simptomi bolesti su visoka temperatura i bolovi po celom telu, glavobolja, bolovi u mišićima, ospa i stomačne tegobe koje mogu trajati i do nekoliko meseci.

Teški simptomi i smrtni slučajevi od čikungunje su retki i obično su povezani sa drugim udruženim zdravstvenim problemima, navodi Vikipedija.

Većina ljudi zaraženih Čikungunja virusom razvija simptome virusne infekcije tri do sedam dana nakon uboda od strane zaraženog komarca, i to najčešće groznicu i bolove u zglobovima. Većina pacijenata se oseća bolje u roku od nedelju dana. Međutim, bol u zglobovima koji je često jak i onesposobljavajući i može trajati mesecima.

Grupe koje su u riziku od težeg oblika bolesti su novorođenčad, starije odrasle osobe (preko 65 godina), osobe sa zdravstvenim stanjima kao što su visok krvni pritisak, šećerna bolest ili srčana oboljenja.

Rohas Alvarez je napomenula da je stopa smrtnosti manja od jednog procenta, „ali kada počnete da brojite milione slučajeva, taj jedan procenat može biti hiljade smrtnih slučajeva“.

„Rano podižemo uzbunu kako bi se zemlje mogle rano pripremiti, otkriti i ojačati sve kapacitete kako bi izbegle veoma velike epidemije“, istakla je Rohas Alvarez, objasnivši da u regionima gde populacije imaju mali ili nikakav imunitet, virus može brzo izazvati značajne epidemije, pogađajući čak tri četvrtine populacije.

Opasnost od tigrastih komaraca

Virus čikungunje se prenosi na ljude ujedima zaraženih ženki komaraca, najčešće komaraca Aedes aegypti i Aedes albopictus, koji su poznati kao tigrasti komarci. Oni se šire ka severu kako se svet zagreva zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

Ubadaju prvenstveno tokom dnevnih sati, sa vrhuncem aktivnosti često rano ujutro i kasno popodne.

SZO je pozvala ljude da se zaštite merama poput korišćenja repelenta protiv komaraca i da ne ostavljaju vodu da stagnira u posudama poput kanti, gde se komarci mogu razmnožavati.