Neformalna grupa sudija i tužilaca „Odbrana struke“, obratila se evropskim institucijama zbog političkih pritisaka i niza drugih problema koje, kako tvrde, ima pravosuđe.
„Uputili smo pismo poslanicima Evropskog parlamenta, generalnom sekretaru Saveta Evrope, Komesarki za proširenje Evropske unije (EU), Venecijanskoj komisiji i šefu Delegacije EU u Srbiji povodom postojanja ozbiljnih rizika po nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštava u Srbiji, na kontinuirane političke pritiske, javne napade, i pokušaje zastrašivanja nosilaca pravosudnih funkcija, kao i na normativna i institucionalna rešenja koja predstavljaju odstupanje od ustavnih garancija i evropskih standarda“, navela je ta grupa sudija i tužilaca.
Navela je da se skupštinskoj proceduri našlo i pet pravosudnih zakona, po predlogu poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, po hitnom postupku i da nisu dati na uvid javnosti
Oni su, u saopštenju, upozorili da se „predloženim izmena zakona želi na mala vrata jačanje pozicije određenih funkcija u pravosuđu, pre svega pozicije predsednika sudova i glavnih tužilaca, preko kojih se vrši kontrola rada pravosuđa, urušava nezavisnost i integritet pravosuđa i samostalnost tužilaštva“.
„Planira se osnivanje Četvrtog osnovnog suda u Beogradu i Četvrtog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu za teritorijalnu nadležnost opštine Novi Beograd, u funkciji realizacije projekta ‘Expo2027’, pri čemu naš Ustav ne omogućava donošenje svojevrsnog ‘lex specialis-a’ za formiranje suda kao dela pravosudnog sistema, čije je uspostavljanje prateće i u funkciji realizacije konkretnog komercijalnog projekta, kod već postojećih sudova opšte i posebne nadležnosti, koji su uspostavljeni za rešavanje svih sporova, pa i onih proisteklih iz realizacije takvih projekata“, navela je „Odbrana struke“.
Takođe, predloženim izmenama, naglašeno je, proširile bi se nadležnosti glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uvela bi se i „obavezna saglasnost ministarstva nadležnog za pravosuđe za određene akte tužilaštva i dodatno urušila njihova samostalnost“.
„Treba imati u vidu da su u Srbiji Ustavne reforme sprovedene 2022. godine, kao deo Evropskih integracija u cilju uspostavljanja nezavisnosti sudstva od izvršne vlasti i garancije samostalnosti tužilaštva, kada je izvršeno i usklađivanje seta pravosudnih zakona, upravo onih čija se izmena predlaže po hitnom postupku“, upozorila je „Odbrana struke“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.