Sudbina dizelaša u Srbiji – da li im se bliži kraj?

Ulaganje u polovnog dizelaša svakako ne može da se poredi sa vrednošću koju dugoročno donose nekretnine ili zlato, ali situacija jasno pokazuje da dizelašima u Evropi vreme neumitno ističe. Ključni preokret desio se 2015. godine sa „Dizelgejtom“, nakon čega su proizvođači automobila, ali i kupci na zapadnim tržištima, počeli da se udaljavaju od ovog tipa motora – delom zbog vlastite odluke, a delom podstaknuti državnim taksama i subvencijama.

Posledice su već tu. Ako pogledamo ponudu novih automobila, danas je gotovo nemoguće naći dizel motor u klasi malih gradskih automobila, slično je i u srednjoj klasi i tako sve dok ne dođemo do većih SUV modela, dostavnjaka i poslovnih limuzina u klasi „folksvagen pasata“. Kupci, što svojom voljom, što motivisani taksama i subvencijama, biraju benzince, hibride i elektromobile, piše polovniautomobili.com.

Samo „nemci“ ostali verni dizelu

Primera radi, Folksvagen grupa dizel agregat nudi tek od Golfa i njemu sličnih modela. Stelantis je maltene penzionisao svoj 1.5 dizel motor, moguće ga je dobiti uz dostavne Pežoe, Sitroene Fijat i Opel. Reno je jedan od retkih, uz Folksvagen, koji i dalje nude dizele u svojoj gami. Japanski proizvođači su bez izuzetaka prestali sa ponudom dizelaša, a kod Tojote se mogu naći još samo u Lend kruzeru, Hajlaksu i dostavnom programu. Dizeli su nestali i kod Kije i Hjundaija, a tu su i sve prisutniji kineski proizvođači koji su gotovo kompletno preskočili motore sa unutrašnjim sagorevanjem i odmah se „bacili“ na elektromobile.

Drastičan pad prodaje

Uostalom, evo šta kažu podaci o registraciji novih vozila u Evropi koje objavljuje ACEA – Evropska asocijacija proizvođača automobila. Pre samo pet godina dizelaši su činili čak 28%, dakle gotovo trećinu od ukupne prodaje novih vozila u Evropi. Međutim, taj udeo je iz godine u godinu padao tako da ove godine tek nešto više od devet odsto kupaca se odlučuje za dizel. To ih stavlja čak ispod električnih automobila, koji čine 15% ukupne prodaje.

Treba voditi računa i da u tih devet odsto kupaca koji se danas odlučuju za automobil sa dizel motorima sve manje ima fizičkih lica, već su kupci uglavnom kompanije koje ih kupuju kao službena vozila, tako da je danas šansa da nađete dizela „od prvog vlasnika, malo prešao“ srazmerno mala.

Šta sledi

Samim tim jasno je da će u narednoj deceniji polovni dizeli i na našem tržištu postati dosta tražena roba, pogotovo uzevši u obzir navike domaćih kupaca. A te navike kažu sledeće: tokom 2024. godine u Srbiji je prvi put registrovano nešto preko 132 hiljade polovnih vozila, od toga su dizelaši zauzeli čak 63% ili u brojkama 83.208, a benzinci, uključujući i one sa TNG konverzijom 33%. Ova informacija govori dosta toga o popularnosti dizelaša na našem tržištu, uprkos činjenici da je dizel dosta skuplji od benzina i da je praktično isplativ samo onim vozačima koji prelaze veliki broj kilometara. Treba međutim reći, na osnovu navedenih rezultata prodaje novih jasno je da će ovaj izvor vremenom presušiti. (kod novih benzinci čine nešto manje od 50% ukupne prodaje).

Sve u svemu, ako uzmemo u obzir da se kod nas najčešće kupuju polovna vozila starija od deset godina, realno je očekivati će i naše tržište narednih godina ući u fazu smanjenja ponude. Ipak, kako sada stvari stoje, cena dizelaša će biti još dugo stabilnija u odnosu na benzince i hibride, a naročito u odnosu na vozila na čisto električni pogon.