Sud proglasio nezakonitim preuzimanje akcija Energoprojekta

Rezultat te ponude bilo je preuzimanje većinskog vlasništva nad Energoprojektom.

Taj predmet je vraćen Komisiji na ponovno odlučivanje, a suštinski je njena dozvola iz 2017. proglašena nezakonitom, što je epilog sudskog spora, dugog devet godina.

Njega su protiv Komisije još 2017. poveli bivši direktor Energoprojekta Vladimir Milovanović i direktor za pravne poslove Jovan Nikčević. U međuvremenu Napred i s njim povezane firme postale su većinski vlasnik Energoprojekta. Pre mesec dana preuzeli su i državni udeo čime su došli do 90 odsto vlasništva prilike da putem prinudnog otkupa preuzmu celu kompaniju.

Odluka Upravnog suda, u koju je Forbes Srbija imao uvid, doneta je 26. juna ove godine. Strankama u postupku dostavljena je pre nekoliko dana. Da li je ona bila „motiv“ za odluku države da tri dana kasnije proda svoj udeo u Energoprojektu po tri puta nižoj ceni nego što je mogla 2017. zasad nije poznato.

Interesantno je da je reč o promeni stava Upravnog suda. Ovaj sud je najpre 2023. odbacio tužbu Milovanovića i Nikčevića za poništenje rešenja Komisije. Međutim, oni su se žalili Vrhovnom sudu koji je u junu 2025. presudio u njihovu korist i poništio prvobitnu odluku Upravnog suda.

Upravni sud sada je, postupajući po presudi Vrhovnog suda, promenio prethodni stav. Odlučio je da je tužba osnovana te je poništio rešenje Komisije.

Formalno, preuzimanje akcija vraćeno je na početak pa se postavlja pitanje šta sada, posebno kada se ima u vidu da su transakcije sa otkupom akcija u međuvremenu već obavljene.

Preuzimanje Energoprojekta započelo je početkom 2017. Tada su povezane kompanije sa Napred razvoj (u vlasništvu Dobroslava Bojovića), putem kupovine akcija na berzi došle do čak 35 odsto vlasništva u Energoprojektu. Tek sredinom te godine, Komisija za hartije od vrednosti utvrdila je da Napred razvoj, Montinvest, Jopag i GP Napred nisu slučajni kupci već, kako je to obrazloženo, „lica koja zajednički deluju“.

Komisija im je naložila da podnesu zahtev za objavljivanje ponude za preuzimanje jer su sticanjem značajnog udela „preskočili“ prag nakon kojeg su na to po zakonu obavezni. Početkom jula 2017, zahtev im je odobren. Nakon objavljivanja ponude te firme su otkupile deo akcija Energoprojekta po ceni od 1.501 dinara i došli do većinskog vlasništva.

Sagovornik Forbes Srbija, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da nije realno očekivati da nakon nove odluke suda malim akcionarima budu vraćene njihove akcije, ali da je realno da podnesu tužbe i traže obeštećenje u vidu razlike u iznosu koji su dobili i onoga što smatraju da su mogli da dobiju da je akcija Energoprojekta drugačije vrednovana.

Kako kaže, mali akcionari su saznali za ovu presudu i najmanje 300 njih se već priprema da tuži, a može se očekivati da ih bude više hiljada. S druge strane, neki od njih su u međuvremenu umrli, pa ne može da im se isplati eventualna naknada štete.

Prema rečima našeg sagovornika, sada je nastala konfuzija jer niko ne zna kako da stvari vrati na početak. To je, prema njegovom mišljenju, poseban problem za Komisiju koja dosad nije imala ovakav slučaj.

Ipak, kaže da bi moglo da se dogodi da Komisija ponovo donese istu odluku kao i 2017. To bi izazvalo nove probleme jer bi opet usledila tužba Upravnom sudu protiv odluke Komisije. Potom eventualno i novo obraćanje Vrhovnom sudu koji bi onda trebalo da konačno preseče stvar, a ne da vraća na novo odlučivanje. A već se vodi nekoliko desetina sporova u vezi sa preuzimanjem Energoprojekta.

Sagovornik Forbes Srbija podseća da su Milovanović i Nikčević reagovali još 2017. i podneli tužbu. Međutim, po njoj se nije postupalo sve do 2022. Zbog toga je prva odluka Upravnog suda doneta tek 2023.

Pored ocene suda da je transakcija bila nezakonita i pitanja o pravima akcionara, jedna od ključnih dilema je i kako se sve ovo desilo jer je, prema njegovim rečima, Komisija više od 40 puta upozoravana o potencijalnim neregularnostima u otkupu akcija Energoprojekta, a ipak je odobravala više ponuda za preuzimanje. Moguće je i da članovi Komisije sada budu tuženi, dodaje naš sagovornik.

Dodano pitanje je i zašto je država na sve ćutala i propustila priliku da svoje akcije proda po višoj ceni te 2017. u odnosu na onu dobijenu ove godine, kao i koliko će sve ovo da košta državu, koja je na kraju izgubila Energoprojekt.

U presudi Upravnog suda podseća se da je Vrhovni sud 2025. utvrdio da su dve godine ranije bila bitno povređena pravila postupka.

Kako se može videti iz dokumenta, bilo je potrebno da potencijalni kupci podnesu zahteve za odobrenje ponuda za preuzimanje akcija Energoprojekt holdinga i ćerki firmi Energoprojekt Entel i Energoprojekt Garant.

Ključne stvari na koje su se žalili Milovanović i Nikčević, zajedno sa Energoprojekt holdingom, bile su to da Napred nije dobio saglasnost Narodne banke Srbije (NBS) za preuzimanje. A to je bilo potrebno jer je preduzeće u okviru Energoprojekt holdinga, Energroprojekt Garant bilo osiguravajuća kuća.

Takođe, osporavali su to što je Komisija najpre u junu 2017. u rešenju kojim od Napreda traži da podnese zahtev za odobrenje ponude, izriče meru kojom Napred i firme koje zajednički deluju ne mogu da imaju pravo glasa u Energoprojektu na osnovu akcija koje već poseduju, da bi manje od mesec dana kasnije, u osporavanom rešenju od 7. jula, Komisija poništila tu meru. Problem je bio, po mišljenju tužilaca, što Komisija nije obrazložila zašto je tu meru ukinula.

Oni su tvrdili da je i za preuzimanje Energoprojekt holdinga ponuđač morao da dobije saglasnost NBS jer bi njegovom kupovinom stekao većinsko vlasništvo nad Energoprojekt Garantom.

Tužioci su smatrali i da nije bilo razloga da se ukida mera oduzimanja prava glasa jer je Komisija u tom trenutku odobrila podnošenje ponude za preuzimanje akcija Energoprojekt holdinga, ali ne i za akcije Entela i Garanta zbog čega je mera morala da ostane na snazi jer im je bilo naloženo da zahteve podnesu za sve tri kompanije.

Sagovornik Forbes Srbija objašnjava da je bilo neophodno da Napred iz svojih sredstava kupi akcije sve tri firme, a ne da, kako tvrdi, prvo kupi Energoprojekt holding, pa novcem ovog preduzeća kupuje akcije Entela i Garanta. Na to dodaje i tvrdnju da Narodna banka nije dala saglasnost za preuzimanje Garanta i čak je zapretila oduzimanjem dozvole za rad tom preduzeću. Slučaj je rešen tako što je 2018. Garant prodat Sava osiguranju i „utopljen“ u tu kompaniju.

Na kraju, iz presude se vidi i da su tužioci tvrdili da su Napred i preduzeća koja su zajednički delovala, davali „lažne i obmanjujuće izjave kojima su negirali da su povezani i zajednički deluju“. Smatraju da su time manipulisali tržištem kapitala i da se postavlja pitanje zašto im je Komisija omogućila da nastave sa preuzimanjem, umesto da obustavi postupak.

Tužioci su zamerili i što Napred i druge firme nisu dostavili dokaze o finansijskom stanju svih ponuđača i zbog toga su smatrali da je ponuda nepotpuna i rešenje Komisije nezakonito. Oni su tražili i da državno pravobranilaštvo stane na njihovu stranu.

Komisija je u svom odgovoru na tužbu osporavala sve navode tužilaca. Zamerali su da Milovanović i Nikčević uz tužbu nisu dostavili rešenje Komisije zbog čega bi tužba trebalo da se odbaci kao neuredna. 

Takođe su tvrdili da dvojica bivših rukovodilaca nisu „aktivno legitimisani za podnošenje tužbe“, kao i da nisu bili stranka u postupku u kojem je doneto rešenje Komisije, niti im se tim rešenjem nameću neke obaveze ili se dira u njihov interes odnosno ne mogu da imaju status zainteresovanog lica.

Iako su podnosioci tužbe ujedno i mali akcionari, Komisija se pozvala na ranije stavove Vrhovnog i Upravnog suda da akcionari koji nisu podnosioci zahteva za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, odnosno nisu ciljno društvo, ne mogu da podnose tužbe u upravnim sporovima.

Komisija je ostala pri stavu da Napred nije morao da traži saglasnost NBS da preuzme akcije Energoprojekt holdinga jer holding nije osiguravajuća kuća. Namera tužilaca, smatra Komisija, bila je da stvore konfuziju kod suda.

Komisija je ocenila i da je u skladu sa zakonom vratila pravo glasa kompaniji Napred i povezanim firmama u Energoprojektu jer su u zakonskom roku podneli ponude za preuzimanje akcija sve tri firme. Komisija podseća da je potom odbacila zahteve za Entel i Garant. 

Takođe, u septembru 2017. je oduzeto pravo glasa ovim firmama u Entelu i Garantu. 

To regulatorno telo odbacilo je i navode da se sa rešenjem mogu dovesti u vezu tvrdnje o davanju lažnih i obmanjujućih izjava kojima su Napred i firme koje zajednički deluju negirale povezanost, odnosno da su manipulisali tržištem, već su tvrdili da su tužioci ti koji pokušavaju da manipulišu sudom.

Komisija je tvrdila da su akcije Energoprojekt holdinga „jedne od najlikvidnijih hartija na Beogradskoj berzi“.

I na kraju, Komisija tvrdi da ponuđači nisu bili obavezni da dostave finansijsku dokumentaciju koju pominju podnosioci tužbe.

Komisija smatra da bi onemogućavanjem objavljivanja ponude sprečili 6.000 akcionara Energoprojekt holdinga, pa i državu, da slobodno raspolažu svojim akcijama.

Kako se može videti u presudi, Napred razvoj se u svom odgovoru fokusirao na Energoprojekt holding. Tvrdio je da ova kompanija nije stranka u postupku Komisije i da nema aktivnu legitimaciju za vođenje spora (holding je zajedno sa Milovanovićem i Nikčevićem bio treći tužilac, ali je taj deo postupka odlukom suda obustavljen).

Ocenili su da je rešenje Komisije u svemu bilo u skladu sa zakonom. I da su strane u postupku bile Komisija i Napred razvoj tako da Energoprojekt holding nije mogao da podnese tužbu Upravnom sudu za poništavanje rešenja.

Na kraju došlo je do usmene javne rasprave, održane 23. juna. Na njoj su obe strane ostale pri svojim tvrdnjama, Milovanović je ocenio da je došlo do netransparentnog preuzimanja akcija u postupku preuzimanja holdinga, da je dozvoljeno da se ponuda izvrši „od strane udruženih grupa za preuzimanje akcija“. 

On je rekao i da je NBS uskratila svoju saglasnost „navedenoj grupi“ i da je o tome obaveštena Komisija, ali da je ipak donela odluku koja je sada osporena. Podsetio je i na negativnu ocenu Nadzornog odbora Energoprojekta o ponudi za preuzimanje akcija, koju Komisija nije cenila.

Zastupnik Komisije rekao je da ostaju pri svojim navodima, a Upravni sud je ocenio da tužioci kao akcionari društva, čije se akcije preuzimaju, mogu da podnesu tužbu protiv rešenja Komisije.