Od kako su tražili vanredne parlamentarne izbore, studenti su sve aktere političke scene prinudili na izjašnjavanje. Vlast je brže bolje počela da objašnjava da bi glasanje bilo izazivanje novog haosa. Opozicija je počela da odgovara da li samo podržava izbore, ili samo studentsku listu, ili podržava izbore ali ako se izborni uslovi pre toga promene. O izbornim uslovima, oni koji su najsvesniji koliko su loši kažu: što više ljudi izađe manja je šansa za krađu. Uostalom- na takvim nefer izborima opozicija je poslendji put osvojila milion glasova i ušla u parlament. A daleko od toga da je imala podršku kao studenti. Šta bi izbori sad doneli? Ko veruje u promene, a ko da se ništa ne može uraditi, proverava Jelena Kikić, , piše Nova.rs.
Kada su izneli zahteve znali su da je pre njima dug put. Posle zahteva da se raspišu vanredni parlamentarni izbori jasno je da će sad biti i posut trnjem.
„Ali oni danas moraju biti svesni, govorim o blokaderima, o profesorima i studentima, oni ulaze na polje politike, to znači da moraju biti spremni da dobiju političke odgovore. E sada kada hoćete da uđete u politiku e sad ćemo da vas pitamo, a s kojim političkim programom izlazite, ko su vaši predstavnici, šta vi kažete oko Kosova i Metohije, šta ćete da radite po pitanju Rusije i Ukrajine, šta kažete na put ka Evropskoj uniji“, zapitao je Miloš Vučević, predsednik SNS.
„Izbori su bili opoziciji nuđeni , hoćete izbore, hoćete referendum, nećemo, hoćemo prelaznu vladu, nisu uspeli da nas pređu, sad bi vanredne parlamentarne izbore, ja mislim da te svoje zahteve ovako seljački da kažem mogu da okače mačku o rep, a što se tiče njihove izborne liste mogu stražnjicu da obrišu njom“, rekao je Marjan Rističević, zemljoradnik i narodno poslanik SNS.
Srpska napredna stranka je utrenirana izborna mašina. U jurišu na pobedu spremna je da gazi, vara i zaobilazi pravila. Ali sada kada rezultat nije izvestan – izbore ne spominje. Predsednik je posle bolovanja otišao na službeni put, premijer prima goste iz daleka, predsednica parlamenta posvećena je protokolarnim posetama. Čini se kao da naprednjaci sad ne drže sve pod kotrolom.
„Zato mi se čini da je u stvari kao ona bajka o tamnom vijaletu, ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se, da izbori predstavljaju jednu vrstu, tj. ovaj zahtev predstavlja jednu vrstu tamnog vilajeta za SNS. Jer ako prihvatite izbore, tj ako prihvati taj zahtev postoji mogućost da ih izgubite, a sa druge strane ako ih ne prihvatite ispadate slabi jer vi ste prethodnih 12 godina pumpali svoje glasače i javnost u Srbiji da pobeđujete svakoga na izborima, da ste nadmoćni i slično, što sad izvrdavate izbore? I to na neki srednji rok može samo da snižava rejting Aleksandra Vučića i njegov lični imidž uostalom“, smatra Dejan Bursać, politikolog.
Postoji i druga opcija, da Aleksandar Vučić zakaže izlazak na birališta.
„Ukoliko studenti izađu na izbore koje naprednjaci raspišu moraju da imaju na umu da postoji dobra šansa da naprednjaci sačuvaju, da imaju plan kako da sačuvaju većinu u skupštini. U tom smislu oni moraju da razmisle da li će ta lista koju će podržati moći da bude opozicija u toj skupštini ukoliko se ta većina ostvari i ko će činiti tu opoziciju, da li bi to bili ljudi koji bi bili spremni da preuzmu tu ulogu, da li bi to onda izazvalo neku novu političku organizaciju u formalnom smislu ili bi to ipak bila neka vrsta saradnje sa postojećim političkim organizacijama opozicije, aktivističkih grupa“ sumira Aleksandar Ivković, politikolog.
U zemlji u kojoj ni sednica saveta roditelja u srednjoj školi ne može da se održi bez opstrukcije teško je zamisliti fer i poštene uslove i izbore. Ali ko je mogao da očekuje da će studente za manje od pola godine postati faktor koji utiče na politički život.
„Čak i u slučaju neke pobede nisam siguran da sns više može da izvede pošten i slobodan izborni proces, oni su dosta zaglibili u korišćenje sistemskih prednosti i izborne manipulacije, i ovo sad govorim vrlo uvijeno i čini mi se da u ovakvoj polarizovanoj situaciji kada imate mobilisan jak protestni pokret , da bi takve stvari koje se dešavaju naišle na mnogo veću reakciju nego inače“, smatra Bursać.
„Studenti su očigledno željni da izađu bez obzira na uslove i bojkot je stavljen ad acta. Aamo onda treba razmišljati o tome šta bi se desilo ukoliko se izađe na te izbore a ne pobedi se na njima, šta je onda korak dalje, šta se onda dešava“, pita Ivković.
Parlamentarna opozicija nastavlja da podržava studente. Iako se iz njenih redova sve ćešće se čuje i ali, studenti joj još uvek nisu rekli na plenumu da su protiv.
„Mene sad zanima praktično pitanje. Na koji način će studenti praviti te izborne liste? Ko će se tu pitati, dali samo plenum, da li će oni kontaktirati opozicione stranke, udruženja građana, različite inicijative, recimo Proglas, ukoliko bi to bila zaista jedinstvena lista koja bi obuhvatila i eksperte i univerzitetske profesore pa i opozicione političare, jer ja mislim da ne treba sad izbacivati opoziciju, a priori sa tih lista samo zato što su opozicione stranke, znate i u tim strankama ima sposobnih ljudi koji znaju nešto da rade“, smatra Safeta Biševac, novinarka i urednica lista Danas.
Kako sada stvari stoje studenti na opoziciju računaju kao na podršku ne i kao na kandidate za svoju izbornu listu.
„Ne znamo da li će moći da se moći na neki način da se premosti ta razlika između opozicije i studenata na način da interesi obe strane budu ispunjeni u smislu da opoziciji bude na neki način garantovano da ona neće biti u potpunosti marginalizovana iz političkog života ako podrži tu listu a da studenti ne budu pod nekim političkim opterećenjem“, ističe Ivković.
„To je jedno nebrano grožđe za opozicione stranke jer ste svesni da većina vaših opozicionih glasača sada pre svega gleda u ono što studenti rade. i da studenti sada za njih predtavljaju i neku vsrtu moralnog i političkog autoriteta. u tom smislu ako ne podržite jasno i decidno tu studentsku listu moglo bi d se desi da vas neko optuži da ste kvaritelj u celom ovom procesu, da radite za svoj ili nečiji tuđ interes koliko to god to bilo istina ili ne. U drugoj instanci može se desiti da idete direktno protiv te studentske liste i onda ste u pretnji da većina vaših glasača se okrene protiv vas“, kaže Bursać.
Na šta je spremna vlast, koliko može opozicija, šta znači studentska podrška i kako biraju građani pokazaće predstojeći izbori u Kosjeriću i Zaječaru. Tu je bar jedno sigurno, izbori su raspisani.
BONUS VIDEO – Studenti traže izbore: Šta je sledeći korak?
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.