Stručnjak: Priča o malim nuklearnim reaktorima koji se tek razvijaju, marketing za Vučića

On je za Betu rekao da je tehnologija malih nuklearnih reaktora još neispitana i da ne postoji ni ekonomsko, ni komercijalno iskustvo u primeni tog izvora električne energije. 

„To je prilča radi priče. Vučić je izašao sa idejom da pravi marketing za svoj novi položaj premijera u budućoj raspodeli pozicija“, rekao je Mesarović, univerzitetski profesor u penziji.

Po njegovim rečima perdsednik Srbije dobio je informacije o nukelarnim reaktorima od onih marketinških stručnjaka koji, pre nego što se razvije neka tehnologija, idu po svetu i ubeđuju potencijalne korisnike da ih kupe.

Istakao je da se tehnologija malih modularnih nuklearnih reaktora još razvija, nema nacionalne regulative, a i međunarodna se tek razvija.

„U svetu postoje samo tri mala modularna nuklearna reaktora, a oko 100 se razvija. To su reaktori koje koriste podmornice. Rusi imaju dva i mislim da Kinezi imaju jedan. Na ponudu marketinških stučnjaka su se upecali Rumuni i uzeli šest reaktora, a Poljacima su ‘utrapili’ 12“, rekao je Mesarović.

Dodao je da će ta tehnologija tek da se razvija, a sada neke države podstiču privredni razvoj i daju subvencije firmama da razvijaju nove tehnologije i to prihvataju start ap kompanije koje nemaju dovoljno sopstvenog novca da same razviju tehnologiju i traže od drugih zemalja koje su zainteresovane kad razviju tehnologiju da to kupe. 

Da bi se, kako je rekao, učestvovalo u takvom poduhvatu, potrebno je da postoji industrija koja proizvodi bar po neku komponentu, a da bi se oni proizvodili potrebni su kadrovi koje Srbija nema.

„Moja generacija je poslednja koja se time bavila, razvoj nuklearne tehnologije je prestao 1989. kada je donet zakon o zabrani gradnje nulearnih elektrana. Nuklearna elektrana ‘Krško’ u Sloveniji je puštena u rad 1983. ali nakon što su iškolovani kadrovi koji su pripremani od 1955.godine“, naveo je Mesarović.

Mali modularni nuklearni reaktori su, kako je naveo, isto što i nuklearne elektrane samo manje snage, jeftiniji su samo zbog toga što se proizvedu u fabrici i montiraju na željenoj lokaciji, ali su skuplji po instalisanom kilovatu i gorivo je skuplje jer uranijum mora da bude obogaćen više nego za elektrane drugog tipa.

„To su male elektrane u razvoju i mogu da ih proizvedu kompanije koje u svom programu imaju klasične elektrane. Što se finansija tiče što veća snaga to su manja ulaganja po jedinici snage“, rekao je Mesarović.

Dodao je da je sa stručnjacima predlagao još dok je premijer bio Mirko Cvetković da se Srbija priključi Bugarskoj koja je  kupila od Rusa nuklearnu elektranu i nudila Srbiji desetak odsto učešća, ali nije postignut dogovor, kao ni do sada za kupovinu desetak odsto u nuklearnoj elektrani „Pakš“ u Mađarskoj.

„Mali nuklearni reaktori, koji se pominju, su od 300 megavata, a koliko je to može se uporediti sa elektranom ‘Nikola Tesla’ u Obrenovcu koja ima 3.000 megavata, deset puta više“, rekao je Mesarović.

Naveo je da je istina da su data-centri, kakav je u Kragujevcu, veliki potrošači energije jer koriste moćne računare i treba im kontinuirano snabdevanje strujom, pa ne mogu da se oslone na elektrane na sunce i vetar koje ne rade kada nema tih izvora energije.

Kod Mađara u termoelektrani „Pakš“ cena bi, kako je naveo, bila 20 odsto niža po instalisanom kilovatu snage nego u malim modularnim nuklearnim reaktorima, a Vučić je pre dve-tri godine rekao da su mu četiri mala nuklearna reaktora nudili za 7,5 milijardi evra.

„Strašnije od toga je, ipak cena izložbe EXPO u Beogradu, koja kad se završi manifestacija neće donositi nikakve prihode“, rekao je Mesarović.

Dodao je da i kada bi mali modularni nuklearni reaktori postojali na lageru neke kompanije, potrebno je tri do 3,5 godine da budu postavljeni, a lokacija mora biti pored vode i van naselja.

„To nije tako bezopasno postrojenje kao druge elektrane. Osim toga treba napraviti zakonsku regulativu, iškolovati kadar. Srbija već ima usvojenu strategiju razvoja energetike koja predviđa da se nuklearna elektrana pusti u pogon od 2045. do 2050. godine, a ne odmah. Ako se menja plan morala bi da se menja i strategija“, rekao je Mesarović.