Strah od populista tera vlade EU da se protive proširenju

Vizija proširene EU šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen nailazi na prepreke u vidu straha od davanja municije populistima, košmarnih nacionalnih referenduma o svakoj zemlji koja ulazi u EU i kolektivne traume lidera Unije zbog suočavanja sa Mađarskom od njenog pridruživanja 2004, rekli su za Politiko zvaničnici i diplomate EU. 

Prijem novih članica u EU trebalo je da bude tema na samitu bloka u Nikoziji kasnije ovog meseca ali, kao znak ambivalnentnosti lidera, malo je verovatno da će i biti, rekao je jedan visoki zvaničnik Unije uključen u pripemu sastanka.

„Proširenje mora da ostane zahtevno i zasnovano na zaslugama kako bi se obezbedili njegov uspeh i kredibilitet“, rekao je za Politiko francuski ministar evropskih poslova Benžamen Adad.

U vladama EU najveći je strah od političkog udarca na lidera koji bi u nacionalnu debatu uveo pitanje novih članica EU, rekli su diplomate i zvaničnik EU uključen u proces proširenja, svi uz uslov anonimnosti.

Prestonice EU strahuju i od ponavljanja debate „poljski vodoinstalter“ koja se vodila pre ulaska Poljske u EU kada su neki politčari tvrdili da će jeftina poljska radna snaga preuzeti dobro plaćene poslove u Zapadnoj Evropi. 

„Iste polu-populističke, polu-ksenofobne argumente koje smo čuli o Poljacima verovatno ćemo slušati o Ukrajincima i drugim kandidatima“, rekao je diplomata iz jedne članice EU srednje veličine. 

Bojazni su posebno snažne u Francuskoj, koja će po zakonu morati da održi referendum o prijemu neke nove članice EU. Posebno bi glasanje o Ukrajini podstaklo lidera populističkog krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Žordana Bardelu koji će, prema anketama, pobediti u prvom krugu predsedničkih izbora 2027. rivala desnog centra Eduara Filipa.

Francuska međutim nije jedina. Diplomate EU kažu da Nemačka, Holandija i Italija ističu da se naporan proces zasnovan na zaslugama mora poštovati bez izuzetka zbog geopolitičkih razloga, iako razumeju zašto su zemlje poput Ukrajine i Moldavije pod pritiskom da se brzo pridruže EU.

„Naravno da ne želimo da oslabimo (predsednika Ukrajine Volodimira) Zelenskog… ali velika većina članica trenutno ne želi takvu debatu“, rekao je diplomata jedne velike evropske zemlje za Politiko.

Pobeda Petera Mađara na parlamentarnim izborima u Mađarskoj oživela je nade da bi Budimpešta mogla da ublaži dugogodišnje protivljenje članstvu Ukrajine. Međutim, Mađar je izgleda spreman da ostane pri stavu svog prethodnika Viktora Orbana i na jučerašnjoj konferenciji za štampu je rekao da ne želi da ubrza članstvo Kijeva.

Bojazan u prestonicama EU je i iskustvo sa Mađarskom kao faktorom koji opstruiše i koju optužuju za ograničavanje demokratije za vreme Orbana, kao i za veze sa Rusijom i blokiranje evropske podrške Ukrajini.

Prijem novih članica otvara mogućnost za druge „trojanske konje“ i Komisija želi da zaštiti proces proširenja, npr. tako što će novim članicama uskratiti pravo veta prvih nekoliko godina članstva. 

Fon der Lajen je nakon Orbanovog poraza rekla da se zalaže za ukidanje pravila jednoglasnosti koje, pored ostalog, dozvoljava nekoj zemlji da blokira proces pristupanja kandidatu za članstvo.

Čak ni oko Crne Gore, koja je završila gotovo sve korake da postane nova članica zemlje EU, zemlje Unije ne uspevaju da se dogovore o sledećoj fazi – mandatu za početak izrade ugovora o pristupanju. „Još uvek je u pregovorima“, rekao je jedan diplomata EU.

Tri crnogorska zvaničnika ukazala su na Francusku kao na verovatnu prepreku. Pariz je odgovorio da nije jedini koji ima bojazni i zatražio širu debatu o proširenju.

Zastoj u proširenju je problem i za Ukrajinu, koja članstvo u EU vidi kao bezbednosnu garanciju od ruske agresije u budućnosti. Potencijalni mirovni sporazum sa Rusijom mogao bi da uključi perspektivu članstva Ukrajine u EU već 2027.

Neke zemlje EU se protive članstvu Ukrajine u EU sledeće godine a članice koje je najviše podržavaju, uključujući Švedsku i Dansku, sada traže da se do kraja sledeće godine završe pregovori. Međutim, početak pregovora o pristupnom ugovoru zahtevao bi zeleno svetlo svih članica.