Sezona godišnjih odmora u punom je jeku. Ono što prethodi fotografijama sa mora su spakovani koferi, avionske karte i sati provedeni na aerodromu. Dok jedni sa nestrpljenjem čekaju ukrcavanje, drugi osećaju stezanje u grudima, ubrzan puls i želju da sve otkažu. Svet aerofobije, odnosno strah od letenja, nije retkost. Međutim, nije nepobediv.

Miroslav S. (27) iz Beograda bavi se menadžmentom i uživa da ide na odmore i na putovanja. Većinom putuje avionom, ali dane pred polazak opisuje kao jako stresne.

„Osećam napetost, anksioznost. Pitam se zašto uopšte putujem, što sebi dozvoljavam da dolazim u takva stanja. Umesto odmora, ja se premorim psihički i to sve zbog straha od leta. Popijem nekad nešto za smirenje pred sam put, a noć ranije ne mogu oka da sklopim“, kaže Miroslav.

Ko su ljudi koji se boje da lete?

Strah od letenja ne bira – među onima koji je bore sa ovim strahom su glumci, profesori, menadžeri, trgovci, stariji, mlađi. Dakle, ljudi svih uzrasta, zanimanja i obrazovanja.

Neki nisu nikada ni leteli, drugi su to činili više puta, ali im je svaki put bio ispunjen panikom i iscrpljenošću. Strah je mnogima ograničavao profesionalne mogućnosti, porodična putovanja ili ostvarenje snova.

Mirjana N. (31) živi u Beogradu i bavi se novinarstvom. Tokom detinjstva, kaže, na putovanja je uglavnom išla avionom. Ističe da se tome jako radovala. Sada je avion zamenila automobilom i autobusom, jer kako kaže, u avion više ne seda.

„Strah od visine sam oduvek imala. Ne sećam se tačno kada sam počela da se bojim, strah od letenja pojavio se odjednom“, navodi.

Otkako je shvatila da se plaši, kaže, putovanja avionom je potpuno isljučila. Navodi da je to ograničava da putuje gde želi, pogotovo na destinacije na koje i ne može baš kolima.

„Imam sestru u Škotskoj i kumu u Londonu kod kojih ne idem jer je baš daleko ako bih putovala putničkim saobraćajem“, ističe.

Šta je aerofobija?

Aerofobija nije samo trenutni nemir u toku leta, već kompleksan psihološki obrazac. Uključuje osećaj gubitka kontrole, izraženu anksioznost, pa čak i fizičke simptome poput znojenja, vrtoglavice ili nesanice danima pre samog putovanja. Kod nekih ljudi, dovoljan je samo pogled na avionsku kartu da se javi nelagodnost.

Ono što aerofobiju čini posebno izazovnom jeste to što često nije strah od samog aviona – već od zatvorenog prostora, visine, ili vlastitih emocionalnih reakcija u toku leta. Iako su avioni statistički najsigurniji vid prevoza, ljudski mozak ne reaguje uvek racionalno. Za neke, avion postaje simbol zatvorenosti i bespomoćnosti.

Kako se javlja strah od letenja?

Matej Emer iz Hrvatske već više od 10 godina vodi kurs oslobađanja straha od letenja.

Objašnjava da aerofobija može biti urođena, ali se češće javlja nakon neprijatnog iskustva tokom leta ili se postepeno razvija bez nekog jasnog uzroka.

„Najčešće se bavimo osećajem gubitka kontrole – to je onaj osećaj da ne možete da izađete kad poželite, osećaj „zarobljenosti“. Povezujemo ga i sa blažim oblicima anksioznosti, poput nelagodnosti u zatvorenim prostorima. Kada govorimo o konkretnim strahovima, to su najčešće turbulencije, otkazivanje motora, loše vremenske prilike, slobodan pad, smrt, visina i slično“, ističe sagovornik portala N1.

Kako kaže, svim putnicima koji imaju ovaj strah zajedničko je da im on značajno narušava kvalitet života, a često i slobodu.

„U današnje vreme, kada možemo da stignemo na drugi kraj sveta za 12 sati, velika je šteta da se od toga odustane zbog, realno, iracionalnog straha – koliko god razumeli da je za te ljude taj strah vrlo stvaran“, ističe.

Govoreći o tome koliko taj strah uskraćuje ljudima kvalitet života, daje ilustrativan primer:

„Imali smo polaznike koji su autom vozili po celoj Evropi i po 20–30 sati, umesto da lete dva sata avionom. Pomogli smo mnogima da konačno posete rodbinu u Americi, Australiji ili da odu na putovanje sa partnerom ili porodicom. Siguran sam da gotovo svi poznaju nekog ko se boji letenja – i svi znaju bar jednu anegdotu u vezi s tim“.

Kako se prevazilazi strah?

Prvi korak je, kaže, odluka da želimo da ga prevaziđemo – kao i sa svim stvarima u životu.

„Sledeće je poverenje da postoje metode, poput kursa, koje se koriste u Engleskoj još od osamdesetih – dakle više od 40 godina. Zatim, s dobrom voljom krećemo na metodološki kurs gde se uz podršku, učenje i treniranje suočavamo sa letenjem – u sigurnom okruženju i uz podršku stručnjaka i grupe. Glavna podela u pristupu je između metode postepenog izlaganja i metode direktnog izlaganja“, navodi.

Kurs koji vodi naš sagovorik bazira se na izlaganju strahu – ali u izuzetno sigurnom kontekstu, sa snažnom pripremom koja traje od jutra do večeri.

Mesto gde se strah pobeđuje – od zatvorenosti ka slobodi

Matej Emer kaže da je ideja za program oslobađanja straha od letenja potekla od jednog razvojnog poslovnog tima koji je bio i ostao povezan sa avijacijom.

„Kroz razgovore sa ljudima shvatili smo da veliki broj njih ima problem sa letenjem. Nekima je to toliki problem da uopšte ne mogu da lete, dok se kod drugih javlja nelagodnost i nervoza nedeljama pre leta. Osim toga, ideja za ovakav poslovni poduhvat je bila drugačija i samim tim zanimljiva za realizaciju. Negde oko 2010. godine otišli smo u inostranstvo i pohađali najbolje svetske kurseve za prevazilaženje straha od letenja, gde smo detaljno razumeli kako se taj pristup sprovodi“, navodi.

Program kursa je koncipiran, ističe, tako da uključuje predavanja stručnjaka iz avijacije – kapetana putničkog aviona, šefa kabinske posade, meteorologa, kontrolora leta i drugih koji svakodnevno rade u avijaciji i direktno prenose svoje znanje polaznicima.

„Govorimo o temama kao što su – da li krila mogu da puknu tokom turbulencije, kroz koje oblake avion sme da prolazi, šta se dešava ako otkaže motor, zašto je kabinsko osoblje često ozbiljno i slično. Nakon razbijanja svih tih mitova, prelazimo na rad sa psiholozima i terapeutima gde se bavimo samim strahom. Taj deo programa traje nekoliko sati i bazira se na naučnim metodama rada sa fobijama. Uz pauze za kafu, ručak, podršku i razumevanje cele grupe, vežbamo i treniramo, a u večernjim časovima polaznici učestvuju u privatnom letu avionom. Poslednje grupe su letele na ruti Zagreb – Osijek. Naravno, let se obavlja u prisustvu celog stručnog tima, uz punu podršku Međunarodnog aerodroma u Zagrebu“, objašnjava.

Navodi i da slični kursevi u inostranstvu ostvaruju izvanredne rezultate.

„Kažemo da je uspešnost čak 98 odsto. Svi polaznici osećaju značajnu promenu – neki se u potpunosti oslobode straha, dok drugi nauče da ga drže pod kontrolom. Naš cilj je da polaznicima pružimo uslove i okidače za ličnu promenu – a ta promena je zapravo nova sloboda: mogućnost putovanja“, zaključuje.