S obzirom na smanjenje ukupnog budžeta Gradske opštine Lazarevac, ovakvo umanjenje je bilo očekivano.
Odbornik Demokratske stranke, Srđan Đumić, pohvalio je smanjenje iznosa uz obrazloženje da u Lazarevcu „ne radi ni jedan medij“. Međutim, na teritoriji opštine Lazarevac aktivno deluje pet medija, koji imaju vitalnu ulogu u informisanju zajednice. Funkcionisanje medija je od ključnog značaja za građane, jer obezbeđuju objektivno izveštavanje i očuvanje demokratskog poretka. Gašenje medijskog objektivnog izveštavanja ravno je kršenju demokratskih prava građana, a svakom normalnom demokratskom društvu neophodno je da ima lokalne medije koji rade svoj posao. Važno je da se obezbedi odgovarajući budžet za finansiranje lokalnih medija kako bi mogli nastaviti svoj rad, jer je za mnoge medijske radnike to jedini izvor prihoda i neophodno je očuvati nivo zaposlenosti i omogućiti kontinuirano informisanje građana.
Ukratko, odbornik opozicije treba da bude korektivni faktor u lokalnoj vlasti, da se bori za interese građana i da se protivi odlukama koje ugrožavaju njihovu egzistenciju i prava. Ohrabrivanje smanjenja budžeta na štetu bilo koje grupe, a posebno medija koji imaju važnu ulogu u demokratskom društvu, je apsolutno neprihvatljivo.
Podsećamo, odbornica odborničke grupe „Kreni-promeni“ Marina Gavrilović postavila je ključno pitanje o raspodeli sredstava u iznosu od preko osam miliona dinara u tekućoj godini, kao i o načinu izbora članova komisije za dodelu tih sredstava. Njen zahtev za obrazloženjem gde su tačno ta sredstva raspoređena i koliko je koji lokalni medij primio novca u tekućoj godini od velike je važnosti kako za transparentnost i odgovornost u trošenju budžetskih sredstava tako i u informisanju drugih odbornika u cilju sprečavanja iznošenja ovakvih stavova -smatra odbornica. U svom stavu naglašava da ovo pitanje, ne samo da omogućuje uvid u tokove novca, već i daje jasniju sliku o angažovanosti lokalnih medija i njihovom finansiranju iz javnih izvora.
Prema izveštaju NUNS-a, lokalni mediji ostvaruju izuzetno male prihode od oglašavanja. Analiza REM-a pokazuje da 89% udela u oglašavanju pripada nacionalnim televizijama, dok se nijedan od 15 najvećih komercijalnih oglašivača u Srbiji ne oglašava na lokalnim, pa ni regionalnim stanicama. Ova situacija primorava lokalne i regionalne medije da se oslanjaju na različite vidove državnog finansiranja, poput projektnog sufinansiranja, ugovora sa javnim preduzećima, sponzorstava i donacija.
Međutim, istraživanja ukazuju na brojne probleme i zloupotrebe u raspodeli ovih sredstava, što dovodi do neravnopravnog položaja medija. Ekonomska zavisnost od države, kako ističe i Medijska strategija, narušava autonomiju lokalnih medija i stvara prostor za pritiske, najčešće kroz uticaj na uređivačku politiku i slabljenje njihove nezavisnosti. U takvim okolnostima, mediji imaju ključnu ulogu u sprečavanju zloupotreba lokalnih vlasti i osiguravanju njihove transparentnosti i odgovornosti.
Ključni nalazi NUNS-ovih intervjua potvrđuju ranija istraživanja koja identifikuju finansijske izazove, posebno netransparentnost javnog finansiranja, kao najveći problem lokalnih medija. Dakle, lokalni mediji su prinuđeni da traže finansiranje od države, ali je taj proces često praćen problemima i zloupotrebama, što ugrožava njihovu nezavisnost.
Pravo na rad je osnovno ljudsko pravo koje je priznato međunarodnim i domaćim pravnim aktima. Ono podrazumeva pravo svakog pojedinca da zarađuje za život radom koji slobodno izabere ili prihvati. Ovo pravo nije samo formalno, već podrazumeva i stvaranje uslova za njegovo ostvarivanje.
Pravo na informisanje je temeljno ljudsko pravo koje garantuje slobodu izražavanja i pristupa informacijama. Ono je ključno za funkcionisanje demokratskog društva, jer omogućava građanima da budu informisani, da učestvuju u javnom životu i da vrše kontrolu vlasti.
