Stambena zgrada koja se srušila u Atini ukazala na opšti problem rekonstrukcije svuda u svetu

U utorak su stanovnici stambene četvorospranice u Atini izgrađene 1973. najpre videli kako se njihova zgrada opasno naginje, a kada je zaškripala, uspeli su da izađu pre no što se srušila poput kule od karata.

Taj slučaj otvara težak dosije bezbednosti hiljada starih stambenih zgrada ne samo u Atini koje su građene jedna uz drugu, zid uz zid, a izgradnja novih se nastavlja pored starih, pri čemu stanari nisu svesni šta se dešava ispod temelja, piše danas atinska RTV SKAI.

Predsednik Udruženja građevinara Grčke Dimitris Kapsimalis je kazao da, mada je zgrada koja se srušila bila izgrađena po zastarelim antiseizmičkim propisima, ipak izdržala zemljotrese 1981. i 1999. godine.

Objasnio je da je temelj te stare stambene zgrade plići od temelja nove koja se gradi na susednoj parceli, tik uz nju. Prema analizi odbora stručnjaka, pošto je zemljište rastresito na tom mestu, trebalo je ojačati ga tokom iskopavanja za novu zgradu, ali izgleda da to nije urađeno kako treba čime se sada bavi sudska istraga.

Kapsimalis je rekao da je važno što se stambena zgrada sa sedam stanova nije srušila iznenada – stanari su dan ranije primetili da se odvaja od zgrade s druge strane uz nju, a neposredno pre urušavanja čulo se jako škripanje, te su izašli na vreme.

Kapsimalis skreće pažnju na još jednu opasnost koja je potcenjena: opsežno renoviranje stanova u starim zgradama bez prethodne provere jačine strukture i statike.

Rekao je da se pri renoviranju u mnogim stanovima uklanjaju stari drveni podovi i grade novi, betonski, debljine 10 do 12 centimetara, a na njih se polažu keramičke pločice ili kamena obloga što značajno povećava opterećenja zgrade projektovane po drugim specifikacijama.

„Još od zemljotresa 1999. godine vičem da zgrade izgrađene pre antiseizmičke regulative iz 1985. godine moraju biti ozbiljno proverene pre bilo kakvog renoviranja: prvo uraditi statičko ojačanje, a zatim estetske intervencije, termičke fasade, aluminijum i pločice da bi sve izgledalo kao novo“, kazao je on.

Poruka Kapsimalis vlasnicima stanova je: „Da li kopaju pored vaše kuće? Tražite dozvolu, studiju iskopavanja i studiju podrške. Dajte ih inženjeru kome verujete. Građanin ne može znati da li se iskopavanje vrši ispravno ili ne. Ono što može da uradi jeste da traži da se sve proveri“.

Ali, zaključio je: „Nažalost, ravnodušni smo čak i prema sopstvenim životima“.

Skai.gr je razgovarao i s građevinskom inženjerkom koja je magistrirala na Tehničkom univerzitetu na Kritu, Ifigenijom Civeleku koja je rekla da postoji opasnosti kada se iskopava pored starih zgrada.

Ona je kazala da pri izgradnji u nizu pregradni zidovi između zgrada prenose ogromna opterećenja na tlo.

Novi iskop tokom izgradnje dekompresuje tlo bočno i ako se ono pomeri, dolazi do sleganja koje može lančano povući susedne zgrade, a to se može desiti i pri rušenju postojeće zgrade – susedna zgrada ostaje bez značajne bočne potpore, kazala je ona.

Na pitanje kako se može zaštititi od toga i izbeći incident kakav se desio u Atini, Civeleku je rekla da je potrebna geotehnička studija čvrstoće tla, pregled susednih zgrada, proučavanje i potporni radovi – šipovi, sidra, zidovi za držanje kosina, podtemeljivanje susedne zgrade ako je novi iskop dublji, treba biti pažljiv i nužan je stalni nadzor inženjera.

Upitana šta se dešava sa većinom starih zgrada u Atini i koliko su pogođene radovima na susednim parcelama, kazala je da je velika većina zgrada projektovana po starim propisima i podložna je zamoru materijala – koroziji betona/čelika i obično se zasniva na pojedinačnim temeljima, bez spojnih greda.

„Ako se tlo na nekim mestima slegne, one nemaju fleksibilnost da to izdrže“, kazala je Civeleku.

SKAI podseća da već na osnovu Građevinskog kodeksa, svako ko vrši iskopavanja ima odgovornost da preduzme sve neophodne mere za podršku i zaštitu susednih zgrada.

Uz to starost zgrada zahteva program subvencija za kontrolu i jačanje njihove statičke adekvatnosti.

Pravo pitanje, zaključuje SKAI na osnovu razgovora sa stručnjacima, međutim, tiče se svih: koliko će stambenih zgrada ostati da stoji ako se pored njih bude kopalo, koliko ih nikada nije statički pregledano i koliko vlasnika zna da imaju pravo da zahtevaju studije i mere zaštite kada radovi počnu pored njih.