Studenti štafetni ultramaratonci, koji trče već deveti dan ka Briselu, stigli su večeras u Minhen, gde su dočekani na Odeonsplacu, jednom od glavnih gradskih trgova, gde su prethodno dočekani i studenti koji su vozili bicikle do Strazbura. Dočekali su ih građani, sada već uobičajeno, crvenim tepihom, povicima „pumpaj“ i duvanjem u pištaljke, dodelivši im medalje, prenosi Danas.
Odata je i pošta za ubijene u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju pre dve godine, kao i za stradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
„Za nas to nije samo tragedija koju pamtimo, već je to rana koju nosimo. Biti ovde na početku nečeg novog, daleko od kuće, u Minhenu, ne znači da bežimo. Naprotiv. Nosimo ih sa sobom, nosimo ih kroz svaki kilometar koji pređemo. Večeras bismo želeli da im posvetimo tišinu, koja nas uporno podseća za špta se borimo. Večeras ćutimo 18 minuta, za sve njih i njihove porodice“, rekao je student koji je održao govor.
Građani su napravili špalir oko crvenog tepiha, a razvili su i transparent „Minhen protiv mašinerije“, aludirajući na transparent „Mašinci protiv mašinerije“, koji je jedan od simbola protesta studenata u Beogradu.
Okupljeni su nosili srpske zastave i balone u crvenoj, plavoj i beloj boji. Prisutan je i veliki broj redara koji brinu da sve prođe u najboljem redu, a tu je i policija.
Pripadnici srpske dijaspore razvili su i transparent „Računajte na nas“. Kako su neki od njih rekli za N1, studenti su ih ujedinili, i sada širom Nemačke sarađuju kako bi organizovali dočeke za njih. Dodali su i da se ranije nisu poznavali.
Već tradicionalno, studenti su napravili zajedničku fotografiju, sa transparentom „Minhen protiv mašinerije“.
Skup je počeo obraćanjem predstavnika srpske dijaspore, nakon čega je blokadni hor, pre nego što su studenti pristigli, izveo „Tamo daleko“. Otpevali su i „Ovo je Srbija“ i „Za milion godina“.
Jednog od trkača – Darka, sačekale su majka i sestra, kao i šira familija, razvivši transparente podrške.
Darkova majka je za N1 rekla da ga iščekuju ceo dan, i da on ni ne sluti da su u Minhenu.
„Podržavam ga od početka, sve te zahteve, vreme je da se promene neke stvari“, kazala je Darkova majka.
Njegova sestra je kazala da se on nedeljama pripremao za ovaj ultramaraton.
Više puta je, prema rečima organizacionog tima, na zahtev studenata, menjan plan dočeka.
Zbog godišnjica masovnih ubistava u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, večerašnji skup protekao je bez glasne muzike, ali ipak su se čuli povici „Pumpaj“ i pištaljke.
Ultramaratonci su jutros krenuli iz Salcburga i danas su pretrčali 137 kilometara.
Noć će provesti kod domaćina iz srpske dijaspore, a trkači sutra nastavljaju ka Augsburgu.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.