SRCE: Izmena Zakona o javnim nabavkama – nužnost i obaveza

Saopštenje Srbija centra, RO za borbu protiv korupcije, prenosimo u celosti:

Svakodnevno dobijamo informacije o najnovijim slučajevima dodele budžetskih sredstava firmama bliskim vlasti, koje na taj način stiču ogromna sredstva izbegavajući javno i transparentno informisanje o postupcima i procedurama dodele. Jedan od novijih primera su medijski navodi objavljeni tokom 2026. godine, prema kojima su privatnoj poliklinici „MD Clinic“, u vlasništvu partnerke predsednice Narodne skupštine, od početka 2025. godine dodeljeni poslovi vredni gotovo 800 hiljada evra za usluge sistematskih pregleda zaposlenih u državnim preduzećima, kroz postupke koji nisu uključivali otvoreni tender.

Ovakvih i sličnih primera imamo svakodnevno, a navedeni slučaj samo potvrđuje javno objavljene podatke prema kojima je, prema analizi koalicije prEUgovor, aktuelna vlast u periodu od 2020. do 2024. godine, kroz nabavke izuzete od primene Zakona o javnim nabavkama, ugovorila poslove vredne 24 milijarde evra. Uz to, i dalje se sve više javnih nabavki ugovara bez ikakve konkurencije, a udeo tako zaključenih poslova ne smanjuje se, već naprotiv raste. Naime, u počecima primene ovog zakona, pre 18 godina, na pojedinačne tendere je stizalo prosečno osam ili devet ponuda,a sada se na više od polovine javlja samo jedan ponuđač. Razlozi kojima se pravdaju ovakvi postupci jesu hitnost, koja je navodno potrebna čak i za najveće infrastrukturne investicije, zatim strateški interesi koji omogućavaju izuzeće konkurencije radi interesa države, i konačno, manjak ili nepostojanje konkurencije za određena dobra ili usluge.

Iz ovih razloga, RO za borbu protiv korupcije smatra da je od izuzetnog značaja insistirati na izmenama ovog važnog zakona. Kao jedan od važnijih kriterijuma uspešnosti i zakonitosti sprovedenog postupka javne nabavke predlažemo rešenje zasnovano na principima Zakona o javnim nabavkama iz perioda nakon 2003. godine, a koje se sastoji u postupku javne nabavke kroz obavezno postojanje najmanje dve nezavisne i ispravne ponude od dva različita ponuđača, koji nisu povezana pravna lica, bilo kao vlasnici ili kao odgovorna lica. Ovakvom odredbom naručilac bi omogućio nesmetanu tržišnu utakmicu ponuđača za plasman roba i usluga po najvišem kvalitetu i najpovoljnijim cenama, a istovremeno bi se sprečile situacije u kojima se pojavljuje samo jedan ponuđač. Istovremeno, odlučivanje isključivo na osnovu „najniže cene“ bilo bi zamenjeno snažnijom primenom kriterijuma „ekonomski najpovoljnije ponude“, čime bi se omogućilo vrednovanje i kvaliteta roba i usluga.

Drugi važan uslov za sprečavanje korupcije sastoji se u ograničavanju ili onemogućavanju sprovođenja postupaka javnih nabavki bez prethodnog objavljivanja, jer takva praksa dodatno komplikuje sistem transparentnosti i kontrole. Na taj način državni organi i preduzeća ne bi mogli velike nabavke da proglašavaju tajnim. Ovde svakako treba dodati i potrebu za maksimalnim smanjivanjem obima nabavki koje se realizuju po osnovu „međudržavnih sporazuma“, čime se zaobilaze tenderske procedure za sprovođenje javnih nabavki kako bi se direktnom pogodbom ugovarali poslovi koji se predstavljaju kao kapitalni i od posebnog značaja za državu.

Konačno, u sprečavanju sistema korupcije kroz javne nabavke potrebno je posebno zaštititi uzbunjivače, koji moraju od države dobiti adekvatnu zaštitu radi očuvanja javnog interesa, zbog svoje spremnosti da javno ukažu na korupciju, rizikujući pritom gubitak posla, određenih prava koja su koristili, a često i sopstvenu bezbednost. Bez izmena ovog veoma važnog zakona, bićemo prinuđeni da stalno ponavljamo pojedinačne slučajeve koruptivnih poslova državnih preduzeća i institucija, bez stvaranja konačnog pravnog okvira za njihovo sprečavanje.

RO za borbu protiv korupcije