SRCE: Evropa nije odredila trasu kroz Pantelej u projektu železničke obilaznice oko Niša

Niški odbor stranke Srbija centar (SRCE) saopštio je danas da je meštanima Panteleja rečeno, kao obrazloženje za nemogućnost promene varijante rešenja trase železničke obilaznice oko Niša, da se trasa „ne može menjati zbog međunarodnih obaveza Srbije“, iako nijedan evropski dokument ne propisuje konkretan položaj obilaznice.

„Posebno je značajno što praksa gradske vlasti pokazuje da planska dokumentacija nije nepromenljiva kada postoji volja da se uvaži interes jedne grupe građana ili nekog investitora“, piše u saopštenju.

Odbor stranke navodi da se projekat železničke obilaznice oko Niša predstavlja u javnosti kao neminovnost koja proizilazi iz međunarodnih obaveza Srbije, i dodaje da po evropskim propisima o uspostavljanju Alpsko-zapadnobalkanskog železničkog teretnog koridora čiji je deo i Srbija, nije određena trasa te obilaznice.

„Izbor konkretnog rešenja ostao je u nadležnosti Grada Niša i Republike Srbije, koji su bili dužni da ga zasnuju na stručnim analizama, razmatranju svih razumnih alternativa, proceni uticaja na životnu sredinu, proceni rizika i poštovanju prava građana“, piše u saopštenju stranke.

Navedeno je da izrađena Studija procene uticaja na životnu sredinu za potrebe izrade tehničke dokumentacije za obilaznicu prepoznaje mogućnost hemijskih akcidenata i njihovih posledica po životnu sredinu, ali ne sadrži kvantitativnu analizu rizika, modele širenja toksičnih oblaka, analizu posledica po stanovništvo, procenu individualnog i društvenog rizika niti scenarije velikih akcidenata.

„Uzevši u obzir neodgovornost vlasti prema građanima i obavezu koju ispoljavaju samo ka ‘privrednim subjektima’ u odlukama kojima se ukidaju ograničenja vezana za transport opasnih materija u Srbiji, potpuno je opravdano nepoverenje, nezadovoljstvo i strah građana za sopstvenu bezbednost“, navodi gradski odbor stranke.

U slučaju naselja Brzi Brod, kako se dodaje, nakon protesta meštana protiv planiranog dalekovoda pristupilo se izmeni tehničkog rešenja i planske dokumentacije.

Potom se, kako piše, zbog protivljenja građana Brzog Broda predloženoj trasi Suvodolskog potoka, ponovo pristupa izmeni planskog rešenja, iako je u međuvremenu pribavljena građevinska dozvola i sprovedena eksproprijacija.

„Taj primer pokazuje da ni planska dokumentacija, ni izdate dozvole, ni već započeta realizacija projekta ne predstavljaju prepreku za izmenu trase kada nadležni organi procene da postoji opravdan razlog. Sasvim drugačiji pristup primenjuje se prema vlasnicima nepokretnosti na trasi železničke obilaznice. Njima se uskraćuje mogućnost da se razmotre alternativne trase, a svaki predlog odbacuje se pozivanjem na navodnu obaveznost postojećeg rešenja“, navodi SRCE.

Istovremeno, kako se dodaje, njihove parcele ulaze u zaštitne koridore koji značajno ograničavaju pravo raspolaganja imovinom i umanjuju njenu vrednost.

„Takvo različito postupanje prema građanima koji se nalaze u uporedivoj pravnoj situaciji sa meštanima Brzog Broda otvara ozbiljno pitanje poštovanja načela jednakosti pred zakonom, proporcionalnosti i pravične ravnoteže između javnog interesa i prava svojine, garantovanih Ustavom Srbije, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Poveljom EU o osnovnim pravima“, navodi SRCE.

Suština je, kako je ocenjeno, u tome što nijedna od tih obaveza ne propisuje trasu železničke obilaznice oko Niša.

„Za njen izbor, za procenu rizika, za razmatranje alternativnih rešenja i za zaštitu prava građana odgovorne su isključivo domaće institucije. Zato pozivanje na Evropu nije odgovor, već izgovor“, navodi SRCE.