Srbija u vrhu Evrope po prilivu doznaka u odnosu na BDP

 Srbija je u samom vrhu Evrope po udelu učešća neto doznaka u bruto domaćem proizvodu (BDP) sa 5,4 odsto u 2024. godini, pokazali su podaci Evrostata, objavljeno je na sajtu lista Danas.

Doznake su novac koji ljudi iz Srbije, koji rade u inostranstvu, šalju nazad u svoju zemlju.

Viši udeo doznaka, odnosno novca koji ljudi sa rada u inostranstvu šalju nazad u svoju zemlju, u BDP-u ima Bosna i Hercegovina sa 7,6 odsto i Kosovo sa 12,7 odsto, dok Hrvatska ima udeo od 2,6 odsto, Crna Gora 4,5 odsto, Albanija 5,1 odsto, Severna Makedonija dva odsto, Bugarska 1,3, Rumunija jedan odsto, a Mađarska 0,3 odsto.

Doznake u Srbiju, kada je reč o Evropi, najčešće dolaze iz Nemačke, Švajcarske i Austrije, a zvanični podaci pokazuju da bruto priliv doznaka u zemlji raste, ali da se neto priliv smanjuje.

Prema podacima za period januar–septembar ove godine, ukupan priliv doznaka iznosio je 3,1 milijardu evra, dok je u isto vreme 2024. godine bio nešto manji od tri milijarde.

Neto iznos doznaka za devet meseci ove godine bio je nešto manji od 2,7 milijardi evra (35,9 miliona evra) ili za 1,3 odsto manje nego u isto vreme 2024.

„Ako se vratimo još malo unazad, možemo videti da neto vrednost doznaka opada već nekoliko godina. U 2022. godini doznake su bile skoro 3,8 milijardi evra, dok su u 2023. bile 3,7 milijardi, odnosno zabeležen je pad od 1,5 odsto. U 2024. godini bile su 3,5 milijardi evra, što je pad za 4,2 odsto u odnosu na 2023. godinu, dok u prvih devet meseci ove godine imamo pad od 1,3 odsto u odnosu na 2024“, piše Danas.

Ekonomista Dragovan Milićević rekao je za Danas da to što je Srbija u vrhu Evrope po udelu doznaka u BDP-u govori da je bez obzira na broj radnika i iseljenika u inostranstvu BDP države mali.

„Veličina doznaka je, pre svega, determinisana ekonomskom pozicijom pošiljalaca doznaka, a u zemljama iseljenika je već nekoliko godina prisutna ekonomska kriza i situacija nije više tako blistava kao pre pandemije virusa korona, odnosno nastajanja krize i naravno od 2022. godine i početka rata u Ukrajini, kada su se zbog sankcija ruski kanali snabdevanja energentima značajno promenili“, rekao je on.

Dodao je da su cene energenata daleko više, a time i ukupni troškovi, te da i preseljenje kapitala u SAD i zemlje jeftinije energije značajno utiče na rastuću recesiju i smanjenje platežnih mogućnosti srpskih radnika.

„Podignute doznake u svakom slučaju doprinose povećanju ukupne kupovne moći. Ali to je, ipak, samo potvrda da smo već decenijama deficitna ekonomija“, rekao je Milićević.

Direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović naveo je da je razlog za padanje doznaka poslednjih godina strukturalne prirode, odnosno spajanja porodice u inostranstvu i sve je manji broj ljudi kojima se novac šalje u Srbiju.

Prema njegovim rečima, ne može se predvideti da li će doznake nastaviti da padaju.

„Ono što znamo je da veličina doznaka uvek zavisi od stanja Evrozone. Ako je tamo slabija stopa rasta, samim tim se smanjuju i plate i privredne aktivnosti. Tako da i ovo smanjenje u poslednje tri godine možemo objasniti usporavanjem Evrozone, a pre svega, nemačke privrede. Kad je tamo usporeniji rast ili stagnacija koju ima Nemačka, nema toliko novca da se šalje“, naveo je Jevtović.

Istakao je da bez doznaka bi bilo mnogo teže održati devizni kurs koji je sada, te da bi dinar u dugom roku bio slabiji.

Doznake, kako je dodao Jevtović, uglavnom odlaze u potrošnju i nekretnine, a jedan odsto odlazi u investicije.