Srbija se priprema za spajanje sa energetskim tržištem EU do kraja 2027.

Ministarstvo rudarstva i energetike najavilo je da će Srbija tokom leta ispuniti preduslove za spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije. Ovaj korak, sličan šengenskoj zoni za putnike, omogućiće slobodnu trgovinu strujom i gasom bez administrativnih barijera, što bi trebalo da obezbedi stabilnije snabdevanje energijom i niže cene za građane i privredu.

Spajanje sa evropskim tržištem omogućiće Srbiji širi izbor ponuđača električne energije i gasa, povećavajući konkurenciju i potencijalno smanjujući troškove. Očekuje se i privlačenje investicija u obnovljive izvore energije, čime bi se smanjila zavisnost od uglja koji trenutno čini preko 60 odsto domaće proizvodnje.

Iz Ministarstva su za „Danas“ potvrdili da se očekuje da će Srbija postati deo evropskog energetskog tržišta do kraja 2027. godine. Preciznije, cilj je spajanje tržišta za dan-unapred (SDAC) do kraja 2026. godine, a unutardnevno tržište (SIDC) do kraja 2027. godine.

Energetsko tržište EU podrazumeva efikasnu trgovinu električnom energijom i gasom kroz usklađivanje pravila i zakona, čime se povećava efikasnost sistema, sigurnost snabdevanja i konkurencija. To takođe olakšava korišćenje obnovljivih izvora energije, omogućavajući prenos viška energije između zemalja. Energetska kriza 2021-2022. pokazala je važnost povezanog tržišta u sprečavanju velikih razlika u cenama i omogućavanju uzajamne pomoći.

Uloga državnih energetskih kompanija poput EPS-a neće se menjati; EPS će ostati proizvođač i snabdevač električnom energijom na već slobodnom i otvorenom tržištu Srbije.

Srbija je već započela projekte jačanja prenosne mreže, uključujući završene sekcije Transbalkanskog koridora Faze I (Pančevo-Rešica 2017. i Kraljevo 3-Kragujevac 2 2022.). U planu su i dalji projekti poput završetka Transbalkanskog koridora (Sekcija 3 i 4), Severnog CSE koridora (BeoGrid2025 i DV 400 kV Srbija-Rumunija), Panonskog koridora (DV 2h400 kV Srbija-Mađarska) i Centralnobalkanskog koridora (interkonekcije Srbija-Bugarska i unutrašnji 400 kV dalekovodi). Pored infrastrukture, ključno je uspostavljanje regulatornog okvira i potpisivanje ugovora sa susednim operatorima.