Srbija razmatra uvođenje negativne cene električne energije

Srbija razmatra uvođenje mogućnosti da cena električne energije bude negativna, odnosno da se potrošačima plati potrošena struja, što je jedna od ključnih novina predviđenih predlogom izmena Pravila o radu tržišta električne energije, preneo je danas Nedeljnik.rs.

Cilj predloga, o kome je upravo okončana javna rasprava, jeste da se domaće tržište uskladi sa praksama koje već postoje u Evropi i da se sistem prilagodi rastućem udelu obnovljivih izvora energije, stoji u obrazloženju.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković naveo je da je decenijama u energetici važio princip da je struja najjeftinija noću, a najskuplja danju, međutim, sa sve većim brojem elektrana koje koriste obnovljive izvore (OIE), ta logika se menja iz korena.

Objasnio je da se, kada proizvodnja iz OIE, koja zavisi od vremenskih uslova, nadmaši trenutnu potražnju potrošača, stvara višak energije u mreži.

Da bi se održao balans i izbeglo tehnički složeno i skupo gašenje elektrana, proizvođačima je, kako je rekao, ponekad isplativije da ponude energiju po negativnoj ceni – odnosno da plate nekome da taj višak potroši.

„Operator, da ne bi isključivao elektranu, raubovao opremu ili pravio prevelika prilagođavanja u sistemu, on kaže hajde bolje da ja malo platim pa da neko preuzme tu energiju“, precizirao je Rajaković.

Izmene Pravila o radu tržišta električne energije po prvi put zvanično otvara regulatorni prostor za ovu praksu.

U predloženom tekstu se navodi da „cena poravnanja za balansno odstupanje je cena koja može biti pozitivna, jednaka nuli ili negativna“.

To znači da će se odstupanja između planirane i ostvarene potrošnje moći obračunavati i po negativnoj ceni.

Takođe je definisana i donja granica, pa se predlaže da cena „ne može biti manja od -15.000 evra po MWh“.

Ukoliko budu usvojene, ove izmene će najviše uticati na velike industrijske potrošače i buduće vlasnike sistema za skladištenje energije, koji će moći da iskoriste periode negativnih cena za jeftino punjenje svojih kapaciteta.

„Za domaćinstva, direktne posledice neće biti odmah primetne, ali se dugoročno otvara prostor za efikasnije upravljanje potrošnjom“, istakao je Rajaković za Nedeljnik.rs.