Srbija se ističe u regionu, pa i šire, potpunim neoporezivanjem dobitaka od kockanja u kazinima, kladionicama i na poker aparatima, bez obzira na visinu iznosa. Iako se na dobitke od klasičnih igara na sreću (poput lutrije) plaća porez iznad određenog iznosa, zakon izuzima „posebne igre na sreću“ privatnih priređivača. Ovaj poreski paradoks znači da, dok se na dohodak od rada plaća porez, na milionske dobitke od kocke država ne ubire ništa.
Poreski stručnjak Marko Paštar naglašava da nigde u regionu ne postoji sličan model potpunog oslobođenja. Dok susedne zemlje primenjuju progresivne stope poreza na dobitke iznad određenih iznosa (od 10% do čak 40%), Srbija ostaje izuzetak. Iako država od priređivača igara na sreću naplaćuje značajne naknade (oko 180 miliona evra u 2024. godini), stručnjaci smatraju da to ne kompenzuje neoporezivanje dobitaka.
Prema analizi, svaki punoletni građanin Srbije godišnje potroši gotovo 26.000 dinara na kockanje, što ukazuje na ogroman potencijalni poreski prihod koji se gubi. Kritičari, poput Marka Novakovića, upozoravaju na poguban uticaj kocke na društvo i prekomerno reklamiranje, dok pravni stručnjaci dovode u pitanje i legalitet ovakvog poreskog izuzeća. Iako su u toku izmene zakona koje se tiču reklamiranja i naknada za priređivače, oporezivanje dohotka od dobitaka još uvek nije na dnevnom redu, a za promenu je neophodna politička volja.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.