Srbija podržala UN rezoluciju o ropstvu Afrikanaca kao najtežem zločinu protiv čovečnosti

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju kojom se porobljavanje Afrikanaca tokom transatlantske trgovine robljem definiše kao „najteži zločin protiv čovečnosti“, uz poziv državama da razmotre izvinjenja i moguće reparacije.

Rezoluciju, koju je predložila Gana, podržale su 123 države, dok su protiv glasale Sjedinjene Američke Države, Izrael i Argentina. Uzdržane su bile 52 zemlje, među njima Ujedinjeno Kraljevstvo i članice Evropske unije.

Kako navodi BBC, rezolucija ne predviđa konkretne iznose odštete, ali poziva države, kompanije i institucije koje su imale koristi od robovlasništva da razmotre reparacije i druge oblike odgovornosti.

Za razliku od odluka Saveta bezbednosti, rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, ali imaju političku težinu i mogu uticati na međunarodno javno mnjenje.

Među evropskim zemljama koje su podržale rezoluciju nalaze se Srbija, Belorusija, Rusija i Turska, dok su ostale evropske države bile uzdržane. 

Prema procenama, između 12 i 15 miliona Afrikanaca je između 16. i 19. veka nasilno odvedeno u Severnu i Južnu Ameriku, gde su radili kao robovi u kolonijama pod kontrolom evropskih sila poput Španije, Portugala, Francuske i Velike Britanije. Veruje se da je oko dva miliona ljudi umrlo tokom transporta preko Atlantika.

Predsednik Gane Džon Mahama izjavio je uoči glasanja da je usvajanje rezolucije „zaštita od zaborava“ i čin pravde prema milionima žrtava, dok je šef diplomatije te zemlje Samuel Okudzeto Ablakva ocenio da dokument predstavlja korak ka „isceljenju i pravdi“, uključujući podršku obrazovanju i razvojnim fondovima.

Rezolucija takođe poziva na vraćanje kulturnih artefakata koji su tokom kolonijalnog perioda izneti iz Afrike.

Predstavnici pojedinih zapadnih država izrazili su rezervu prema tekstu. Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva pri UN Džejms Karijuki naveo je da London priznaje istorijsku nepravdu i patnju, ali da postoje pravne i formulacione prepreke u vezi sa rezolucijom, uključujući pitanje odgovornosti savremenih institucija za događaje iz prošlosti.

Pitanje reparacija ostaje jedno od najspornijih. Do sada nijedna država nije isplatila direktnu odštetu potomcima porobljenih Afrikanaca, iako postoje presedani u drugim slučajevima, poput isplata koje je Nemačka od 1952. godine uputila žrtvama Holokausta.

Organizacije poput Karikoma procenjuju da bivše kolonijalne sile duguju desetine biliona dolara za posledice ropstva, dok pojedini pravnici upozoravaju da bi takvi zahtevi bili teško izvodljivi u praksi zbog vremenske distance i složenosti pravnih osnova.

Stručnjaci ističu da pitanje reparacija ne obuhvata samo finansijsku nadoknadu, već i formalna izvinjenja, obrazovne programe i priznanje istorijskih činjenica, kao deo šireg procesa suočavanja sa nasleđem ropstva i njegovim savremenim posledicama, uključujući rasnu diskriminaciju i globalne nejednakosti.