Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit izjavio je danas je je prošla godina bila „godina propuštenih prilika“ za BiH, ocenivši da je Savet ministara BiH mogao da uradi mnogo više, ne samo na unutrašnjem planu, već i na putu ove zemlje ka Evropskoj uniji (EU).
Gostujući u jutarnjem programu Javnog servisa BiH – BHRT, on je naveo da „ne zna da li na nivou BiH funkcioniše vladajuća koalicija, ali da zna da na nisu iskoristili prilike koje su imali“.
„Ne bih rekao da je jedna osoba odgovorna za sve. Mislim da se tu radi o saradnji. Moram reći da je Savet ministara mogao više učiniti, ali nije. Nemamo ministra bezbednosti. Ne znamo da li radi ova koalicija, mislim da su bile neke prilike, ali, nažalost, te prilike nisu iskorišćene“, kazao je Šmit.
Naglasio je ni najmanje ne oseća odgovornost za zastoj BiH, ali da se u BiH „često traži neki krivac“.
„Oni koji su zaista odgovorni krive nekog drugog, kako bi skrenuli pažnju sa sebe. Ja sam radio na poboljšanju vladavine zakona i ekonomije“, dodao je Šmit.
Istakao je da nikada nije doveo u pitanje postojanje Republike Srpske (RS) i da je njegov zadatak da brani Dejtonski sporazum,
„Nekada ljudi imaju političke fatamorgane i stvaraju slike koje su pogrešene. Takvim pojedincima moram reći da pogledaju sami sebe i šta su oni učinili“, poručio je Šmit.
On je naglasio da ostaje u BiH sve dok ne završi mandat koji se odnosi na agenda „5+2“, izrazivši nadu da će on biti poslednji visoki predstavnik u toj zemlji.
Politički direktori Upravnog odbora Saveta za primenu mira u BiH (PIK) su u februaru 2008. godine utvrdili pet ciljeva i dva uslova koje BiH mora da ispuni da bi se okončao mandat Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR).
Ciljevi podrazumevaju rešavanje pitanja državne i vojne imovine, potpuno provođenje konačne arbitražne odluke za Brčko, vladavinu prava i fiskalnu održivost zemlje.
Preostali uslov da se okonča mandat OHR-a je da PIK da pozitivnu procenu situacije u BiH, zasnovanu na punom poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
„Moramo uspešno provesti program 5+2 i u tom smislu odvesti BiH ka evropskim integracijama. Oni koji ne žele da visoki predstavnik bude tu, imaju odličnu priliku da otvore pregovore s EU i da olakšaju situaciju. Oni protivreče sami sebi, očekuju da će se stvari promeniti, a ne doprinose promenama“, rekao je Šmit.
Upitan da li će biti posljednji visoki predstavnik u BiH rekao je da neke stvari „samo bog zna“, ali da ne vidi da postoji veliki broj ljudi koji su zainteresovani za preuzimanje njegovog posla.
„Ja zaista volim narod u BiH, ali ne mogu reći da isto osećam prema svakom političaru. OHR mora da vodi računa o građanima, da obezbedi da građani imaju svoja prava. Ovo nije država izgrađena na političkim strankama, ona pripada njenim građanima“, naveo je Šmit.
Govoreći o rešavanju pitanja državne imovine, visoki predstavnik je rekao da trenutno postoje različiti predlozi i da se o tome mora doneti odluka.
„Neki kažu da ako postoji državna imovina to znači da ne postoji Republika Srpska. To je besmisleno. Svaki deo države ima pravo na imovinu i svaki deo države treba da je koristiti u interesu građana BiH“, kazao je Šmit.
Dodao je da u vezi sa rešavanjem tog pitanja postoji veliki pritisak EU i SAD, kao i da je on sam spreman domaćim političarima pomoći na konstruktivan način da se dođe do rešenja.
Govoreći o proslavi Dana RS, Šmit je rekao da se ne oduzima pravo Republici Srpskoj na obeležavanje praznika, već da je reč o načinu na koji se on obeležava.
„Taj praznik je neustavan zbog odluke Ustavnog suda BiH. Bilo bi se bolje pozvati na bilo koji drugi dan godine i pozvati sve građane RS, a ne samo Srbe, da skupa proslave“, ocenio je on.
Govoreći o problemima sa kojima se suočava BHRT, Šmit je naveo da problem finansiranja javnog državnog servisa treba da reši parlament BiH i da on nije taj koji treba da rešava taj problem.
Potvrdio je da je primio pismo sindikata BHRT-a, u kojem se traži da on iskoristi „bonska ovlaštenja“ i obezbedi finansije za poslovanje državnog javnog servisa, navodeći da je taj problem na parlamentu BiH.
„Ja mogu pružiti podršku, ali ne bih trebao biti taj koji radi ove poslove. Javni servis je u ozbiljnom problemu, ali vidim da se radi na rešavanju ovog problema“, rekao je Šmit, dodavši da će međunarodna zajednica “pratiti situaciju”.
Šmit je još demantovao da njegova plata iznosi 24.000 evra, dodavši da on platu ne prima iz BiH.
„Ne primam novac iz BiH već od međunarodne zajednice i ne radi se o 24.000 evra koliko je tvrdio (lider SNSD-a) Milorad Dodik“, zaključio je Šmit za BHRT.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.