Smena komandanta SAJ-a: Pitanja o kontroli i profesionalizmu u policiji

Direktor policije je usmeno saopštio komandantu Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) Spasoju Vuleviću da je smenjen sa svoje funkcije, navodno zbog nove sistematizacije. Nakon toga, Vulević je odlučio da ode u penziju. Ova smena dolazi u kontekstu navoda o prekomernoj upotrebi sile od strane policije na ulicama, dok SAJ, jedinica koja se inače ne viđa na protestima, ostaje bez svog dugogodišnjeg komandanta.

Iako ministar policije Ivica Dačić pokušava da objasni da je reč o redovnoj proceduri i ličnom zahtevu Vulevića za penzionisanje, izvori bliski medijima ukazuju na dublje razloge. Spekuliše se da iza smene stoje politički pritisci, s obzirom na to da su tabloidi bliski vlasti mesecima vodili kampanju protiv Vulevića, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić takođe nije krio animozitet.

Sam Vulević izjavio je da su ga Dačić i direktor policije obavestili da se na njega ne računa jer „predsednik ne želi da ima oružanu formaciju koja nije pod njegovom apsolutnom kontrolom“. Ovo implicira da je želja za potpunom kontrolom nad bezbednosnim snagama ključni faktor u ovoj odluci. Nova sistematizacija, prema saznanjima N1, omogućava direktoru policije da diskreciono razrešava komandante jedinica, što je, čini se, direktno primenjeno na Vulevića.

Ministar Dačić je istakao da odluke o penzionisanju donosi on kao ministar, uz saglasnost direktora policije, a ne predsednik. Međutim, svedočimo da se predsednik države oglašava povodom dešavanja u MUP-u, čak i u komandnom centru, što dovodi u pitanje njegovu izjavu.

Nedavna dešavanja, uključujući i zahtev za izlazak SAJ-a na ulice 15. marta, koji je odbijen uz obrazloženje da nema razloga, te tvrdnje novinara da je Vulević odbijao zloupotrebu jedinice, ukazuju na Vulevićev profesionalni pristup. S druge strane, analitičari smatraju da su na rukovodećim mestima u policiji isključivo lojalni kadrovi SNS-a, dok profesionalci poput Vulevića, koji žele da rade po zakonu, ne mogu biti deo tog sistema. Smena Vulevića, kao i ranije smenjivanje policijskog generala Bogoljuba Živkovića zbog učešća sina na protestima, ukazuju na širu tendenciju vlasti da obezbedi potpunu kontrolu nad bezbednosnim aparatom.