Skupština u nastavku raspravlja o dosadašnjem radu tužilaštava i promeni pravosudnih zakona

Narodni poslanici su posle pauze nastavili sednicu objedinjenom raspravom o predloženim tačkama dnevnog reda, između ostalog i o izmeni seta pravosudnih zakona, koji su, po predlagaču, poslaniku Srpske napredne stranke (SNS) Uglješi Mrdiću u javnosti prozvani i „Mrdićevim zakonima“.

Poslanici se na momente nisu držali dnevnog reda, te su raspravljali i o struji koja je nestajala zbog snega u više mesta u Srbiji, nedovoljnoj zastupljenosti nacionalnih manjina u pojedinim sudovima i tužilaštvima, uvođenju tužilačke policije o kojoj se trenutno ne raspravlja, krivici za pad nadstrešnice u Novom Sadu, aferi „Generalštab“.

Poslanik Narodnog pokreta Srbije Uroš Đokić upitao je predlagača zakona zašto nije prethodno pribavio mišljenja Venecijanske komisije ili domaćih strukovnih uduženja, ocenivši da je u pitanju „sistemsko zaobilaženje procedura“ u koje bi ili stručna ili laička javnost mogla biti uključena. 

On je naveo da je Visoki savet sudstva (VSS) dao negativno mišljenje na prethodno predložene izmene pojedinih pravosudnih zakona. 

Dodao je da Mrdić nije dovoljno obrazložio kako formiranje Četvrtog osnovnog suda i pratećeg tužilaštva (što se predlaže izmenama i dopunama Zakona) neće iziskivati nikakva dodatna sredstva.

Šef poslničke grupe SNS Milenko Jovanov je na pitanje o nekonsultovanju stručnih udruženja naveo da je „u fašističkoj Italiji postojao komorski sistem gde su se struke zapravo izjašnjavale o zakonima, ali isključivo u svojim oblastima“.

„U demokratiji toga nema, svaki poslanik može da predloži zakon“, kaže Jovanov. 

Njegov stranački kolega Uglješa Grgur ocenio je da „svo zlo u (Srbiji) potiče od tužilaca i sudova“, navodeći da je 2008. godine „i sam bio žrtva (pravosuđa)“, odnosno da je proveo godinu dana u pritvoru, nakon što je u Zrenjaninu 2008. godine, s tadašnjim gradonačelnikom Goranom Kneževićem, uhapšen kao član „građevinske mafije“. 

On je rekao da je 25 ljudi tada zahvaćeno optužnicom, da je država za odštetu svakom od njih isplatila barem šest-sedam miliona, a da pravosudni sistem „i dan danas isto radi ono što je njemu radio 2008. godine“. 

„Niko od sudija nije na strani običnog građanina… (Vrhovni javni tužilac) Zagorka Dolovac čini zlo, a u poslednjih 13 godina, od kad ja upozorava na nju, dovela je svoje tužioce i sudije (u sve institucije)“, smatra Grgur.

Takođe je predložio da zgrade tužilaštava i sudova po zakonu budu obavezno odvojene, odnosno da ne budu pod istim krovom, dodajući da optužnica protiv aktuelnog ministra kulture Nikole Selakovića za zloupotrebu službenog položaja nije valjana jer mora da postoji odštetni zahtev da bi se dokazalo da postoji neka šteta u ovom konkretnom slučaju, odnosno u aferi „Generalštab“. 

Potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić rekao je da bi slušalac tekuće rasprave mogao da zaključi da vladajuća većina menja neke starije zakone, a ne one koje je sama usvojila pre dve godine.

On je podsetio da su za sada važeće zakone glasali svi predstavnici vlasti, uključujući i poslanika Mrdića, a za koje sada tvrde da je omogućilo tužiocima da se „odmetnu“. 

„Predstavnici vlasti menjaju nadležnosti sudova i tužilaštava kako bi ih upodobili lojalnim personalnim rešenjima. Vi (predstavnici vlasti) ste promenili 60 odsto tužilaca i 90 odsto sudija, odnosno izglasali ste ih u Skupštini“, rekao je Nikezić.

One je još naveo da je samo u deset najvećih projekata koji se trenutno sprovode u Srbiji bez javne nabavke ugovoreno poslova vrednosti pet milijardi evra, a da je njihova vrednost u međuvremenu narasla na 15 milijardi evra.

„Ta razlika u najvećem delu predstavlja korupciju“, ocenio je Nikezić.