Skupština Srbije o akciji Oluja: Očuvati sećanja na stradale i rešavati otvorena pitanje izbeglih

Tribinu su organizovali Udruženje izbeglih, raseljenih i doseljenih lica „Zavičaj“ i Udruženje „Srpska Krajina 1990“, i na njoj je  ukazano na značaj očuvanja sećanja na stradale, rešavanja otvorenih pitanja izbeglih i raseljenih i nastavka podrške njihovoj punoj integraciji u društvo. 

Potpredsednica Narodne skupštine Srbije Marina Raguš,je istakla značaj očuvanja sećanja na stradale i negovanja istine o posledicama ratnih dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije, piše u saopštenju, saopšteno je iz Skupštine Srbije.

„Sada ulazimo možda u najopasniju fazu, kada će svaka naša i najsitnija podela da bude ogroman ponor, kada će svako naše drugačije mišljenje da znači skretanje glave od onoga što se dešava Srbima bilo gde da žive“, kazala je Raguš.

Predsednik Udruženja „Zavičaj“ Nenad Abramović je kazao da je to što se tribina održava u Parlementu dokaz da će srpski narod uvek imati podršku Srbije, dok je član usruženja Ratko Ličina predstavio predlog dopune Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i njihovih porodica.

Tim zakonskim prelogom uvodi mogućnost priznavanja statusa borca i pripadnicima lokalnih oružanih snaga u zonama pod zaštitom UN koji su učestvovali u oružanim akcijama od 27. aprila 1992. do 12. novembra 1997..

Ličina je ukazao i na značaj stambenog zbrinjavanja izbeglica i interno raseljenih lica. 

U saopštenju piše i da je Srbija kroz različite programe do sada stambeno zbrinula više od 50.000 porodica, dok oko  7.500 porodica izbeglica još uvek nema trajno rešeno stambeno pitanje.

Sutra se navršava 31. godina od početka hrvatske vojno-policijske operacije „Oluja“, koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske i do kraja rata za nezavisnost te zemlje.

Operacija „Oluja“ je počela 4. avgusta 1995. rano ujutru, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane (HVO) na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, koja su bila deo međunarodno nepriznate Republike Srpske Krajine.

Hrvatska je tom operacijom, u kojoj je učestvovalo 138.500 pripadnika hrvatske vojske i policije i HVO, uspostavila kontrolu nad poslednjim delovima teritorije koje su držali pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine.

Prema prošlogodišnjim podacima Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije tokom i posle akcije „Oluja“ proterano je više od 250.000 Srba, ubijeno ih je oko 1.700, a više od 700 se i dalje vodi kao nestalo.

Hrvatske nevladine organizacije i udruženja procenjuju da je tokom i posle „Oluje“ ubijeno više od 600 civila, da je spaljeno više od 22.000 kuća, i da je Hrvatsku tada napustilo oko 150.000 njenih građana, čiji je povratak godinama bio sistemski otežavan i onemogućavan.