Sjedinjene Američke Države danas obeležavaju 250 godina od potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, kojom su bivše britanske kolonije udružile u novu državu i proglasile samostalnost od britanske krune.
Britanske kolonije u Severnoj Americi su 4. jula 1776, dok je Američki rat za nezavisnost bio u toku, potpisivanjem Deklaracije o nezavisnosti prekinule političke veze sa Velikom Britanijom i formirale sopstvenu naciju.
Nacrt Deklaracije koji je usvojio Kongres, tada skupština kolonijalnih delegata, izradili su Džon Adams, Bendžamin Frenklin, Tomas Džeferson, Robert Livingston i Rodžer Šerman.
SAD 4. jula slave Dan nezavisnosti, kao znak sećanja na potpisivanje Deklaracije i proglašenje nezavisnosti.
Predsednik SAD Donald Tramp, koji će imati centralnu ulogu u svečanostima, planira da govori u Nacionalnoj aleji u Vašingtonu pre velikog vatrometa.
Tramp je u petak bio u Južnoj Dakoti na planini Rašmor, na kojoj se nalaze isklesani likovi bivših američkih predsednika Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Teodora Ruzvelta i Abrahama Linkolna, gde je održao govor o pretnji komunizma u SAD.
„To je najveća pretnja našoj zemlji, uključujući Prvi svetski rat, Drugi svetski rat, Perl Harbor ili čak 11. septembar“, rekao je Tramp.
Na drugim mestima, vatromet je zakazan za subotu iznad Nejvi pira u Čikagu i u Njujorku.
U Los Anđelesu, pevačica Kvin Latifa će biti domaćin koncerta na kojem će nastupiti bend Smešing pampkins i kantautor Kris Stejplton, a speijalna gošća biće fank pevačica Čaka Kan.
Aktivnosti na proslavama koje su mesecima pripremane širom zemlje morale su da budu prilagođene ili potpuno otkazane zbog vrućine.
U Vašingtonu, Veliki američki državni sajam bio je zatvoren na nekoliko sati u petak popodne, a parada povodom Dana nezavisnosti je otkazana.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.