Sindikat Opstanak Apoteka Beograd: Ne znamo da li se javio koncesionar

Predsednica Sindikata „Opstanak“ preduzeća „Apoteka Beograd“ Jelena Šikuljak rekla je da nema zvaničnu informaciju da li se neko javio za koncesiju nad tom ustanovom što je najavljeno pre nekoliko dana na sednici Skupštine Beograda kao rešenje za opstanak Apoteka jer je Grad, kao osnivač, ukinuo subvencije.

„Nemamo zvaničnih informacija da li je neko zainteresovan za koncesiju, da li će to biti jedan ili više, i kakvi su uslovi koncesije predviđeni“, rekla je Šikuljak za Betu.

U informaciji koju su odbornici Skupštine Beograda usvojili 22. decembra navodi se da je „potrebno poveriti obavljanje apotekarske delatnosti na primarnom nivou zdravstvene zaštite na teritoriji grada Beograda u postupku koncesije jer je ‘Apoteka Beograd’ održavala u dužem periodu rad određenog broja apoteka koje su generisale operativni finansijski gubitak“.

Šikuljak je rekla da je račun „Apoteka Beograd“ u blokadi od sredine oktobra, a da od 75 apoteka u mreži radi 50 sa oko 400 zaposlenih koji nisu dobili osam ipo plata i da postoji opasnost da se njihove zdravstvene knjižice ne overe od 1. januara 2026. godine.

Dodala je da je ukupni dug te apotekarske ustanove oko tri milijarde dinara.

Problemi u poslu su, po njenim rečima, nastali kada je promenjen model poslovanja i ta ustanova uključena u objedinjenu nabavku.

„Ti procesi nabavke su trajali dugo i ako dobavljač nije imao naručni lek nije se mogao uzeti od drugog dobavljača. Ranije smo u nabavkama naručivali ono što se prioritetno traženo u nekom trenutku, pa iako je bilo viška mogli smo to da uklopimo sa sledećom nabavkom“, rekla je Šikuljak.

Država je 2013. godine uvela centralne javne nabavke za nabavku lekova koji se izdaju na recept i to samo za državne apoteke.

Privatne apoteke nemaju obavezu da prolaze kroz centralne javne nabavke za one lekove koje izdaju na recept, već mogu da kupuju direktno od dobavljača, da pregovaraju o cenama, ostvaruju popuste i tako obaraju troškove.

Tim izmenama državne apoteke su izgubile mogućnost da, kada nabavljaju lekove, ostvaruju popuste, a da zaradom koju su pre toga godinama uplaćivale Gradu, pokrivaju svoje troškove. U međuvremenu na tržištu se formirao monopol privatnih apoteka.

Predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević je rekao da se za Apoteke „Beograd“ mora naći sistemsko rešenje i da je Grad više puta davao novčanu pomoć toj ustanovi.

Nikodijević je rekao da Apoteke neće biti privatizovane, već da Grad kroz koncesiju traži rešenje za njihov opstanak, ali zaposleni smatraju da je koncesija „druga reč za privatizaciju“ i da vodi ka gubitku kontrole nad distribucijom lekova, zatvaranju apoteka i urušavanju javne zdravstvene zaštite.

Grad Beograd je, kako je rekao Nikodijević, dao 505 miliona dinara za plate u poslednjih 24 meseca da bi Apoteke mogle da funkcionišu i preuzeo je na sebe plaćanje reprograma njihovih starih dugovanja dobavljačima od 1,34 milijarde dinara.

Prvi problemi, po njegovim rečima, nastali su 2003. godine kada je ova ustanova prestala da bude korisnik republičkog budžeta što je značilo da su radnici „Apoteka Beograd“ prestali da budu isplaćivani kao zdravstveni radnici, već se plate isplaćuju iz sopstvenih prihoda ustanove.

Rekao je da je tada počelo urušavanje nekada republičke, a sada beogradske ustanove „Apoteka Beograd“ jer su osnivačka prava prešla sa Republike na Grad Beograd 2007. godine.

Problemi su se povećali i kada su, po rečima Nikodijevića, Apoteke izgubile monopol na tržištu da izdaju lekove na recept, a finansijsku situaciju su otežavale apoteke u udaljenim seoskim sredinama koje su postale nerentabilne više nego gradske.