Sindikat Centar GSP: „U 2026. za javni prevoz u Beogradu 48 milijardi dinara, ali bez bolje usluge“

Predsednik sindikata „Centar“ Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Beograd Ivan Banković izjavio je danas da, i pored toga što je gradskim budžetom za 2026. godinu predviđeno 48,28 milijardi dinara za funkcionisanje javnog prevoza, što je četvrtina ukupnog budžeta, neće biti novca za razvoj mreže linija, kupovinu novih vozila, niti za investiciona ulaganja.

Prema njegovim rečima, od tog iznosa najveći deo od 43,63 milijarde dinara će otići na plaćanje prevoznika, odnosno usluge po ugovoru, saopštio je sindikat „Centar“.

„U toku ove godine nisu ostvareni planovi za kupovinu 300 novih autobusa, 100 novih tramvaja, generalnog remonta 25 tramvaja španskog proizvođača CAF, nije bilo nikakvih značajnih ulaganja u tramvajsku i trolejbusku infrastrukturu, nismo imali ulaganja u okretnice i terminuse, a sada je i zvanično da u naredne dve godine uprava grada ne planira izgradnju ili rekonstrukciju nijednog metra tramvajske pruge ili trolejbuske mreže, dok se od nabavki i to iz kredita i zaduženja planira svega 150 autobusa i 80 tramvaja, a nove trolejbuse gradska uprava uopšte i ne spominje“, precirao je Banković.

Kako je dodao, GSP kao najveće gradsko preduzeće i javni gradski prevoznik „u novu godinu ulazi sa starim dugovima, uvećanim zaduženjima i bez ikakvog plana razvoja“.

„Izrazito je zabrinjavajuće stanje da se pod plaštom besplatnog prevoza još više linija dodeljuje uskom krugu privatnih firmi koje prave enormni profit, dok se za to vreme GSP zadužuje novim kreditima svakog meseca i to da bi se zaostali dugovi isplatili tako što se uzimaju nova zaduženja. U toku sledeće godine je predviđen rashod čak 188 autobusa i 15 tramvaja, iako je još uvek neizvesna nabavka novih vozila baš zbog teškog finansijskog stanja“, upozorio je Banković.

On smatra da bi, umesto trošenja skoro milijardu dinara za, kako je naveo, besmislene nabavke novih softvera za izračunavanje intervala između dva vozila na liniji i softvera za navođenje trase kretanja vozila u slučaju vanrednih okolnosti, bilo svrsishodnije i jeftinije za građane kada bi se ceo sistem javnog prevoza Beograda stavio pod kapu jedne gradske kompanije.

Banković je naglasio da trenutno paralelno postoje Sekretarijat za javni prevoz, dva gradska komunalna preduzeća koja se bave javnim prevozom, 18 privatnih prevoznika i dve privatne firme koje pružaju usluge tehničke podrške sistemu upravljanja javnog prevoza.