Komitet eksperata Saveta Evrope ocenio je da uprkos određenom napretku Srbija još nije u potpunosti sprovela većinu preporuka za hitnu akciju koje su joj upućene pre dve godine, a odnose se na upotrebu regionalnih i manjinskih jezika.
U danas objavljenom izveštaju, Komitet eksperata Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima beleže pojedine pozitivne inicijative, poput uvođenja Nacionalne čitanke, novog obaveznog nastavnog sredstva za sve učenike osnovnih i srednjih škola koje obuhvata sadržaje o tradiciji i kulturi nacionalnih manjina u Srbiji, kao i nekoliko projekata za promociju manjinskih jezika u medijima.
Međutim, vćina preporuka Komiteta za hitnu akciju još nije u potpunosti sprovedena, ističe se.
Komitet u izveštaju navodi da su se u više slučajeva vlasti Srbije podsticale nacionalne savete nacionalnih manjina da sprovode preporuke za hitnu akciju. Istovremeno, zbog nedovoljnog finansiranja i manjka kadrova, mogućnosti ovih saveta da efikasno unaprede upotrebu regionalnih i manjinskih jezika u javnom životu ostaju ograničene.
Uz ponavljanje potrebe da se nacionalni saveti osnaže i adekvatno finansiraju, Komitet eksperata ukazuje da krajnja odgovornost za sprovođenje Povelje leži na vlastima Srbije na nacionlanom nivou.
U izveštaju se takođe ocenjuje da se u oblasti obrazovanja na manjinskim jezicima, nekoliko jezika (bunjevački, češki, nemački, makedonski, romski, ukrajinski, vlaški) i dalje predaje isključivo ili pretežno u okviru predmeta „Maternji jezik sa elementima nacionalne kulture“, dva časa nedeljno.
To se ne smatra dovoljnim da se ispune minimalni uslovi Povelje, naročito u sredinama gde se jezik ne koristi široko u javnom i privatnom životu, uključujući i prenošenje u porodicama, dodaje se.
Kada je reč o obrazovanju na manjinskim jezicima u Srbiji, u izveštaju se konstatuje i da jedino model dvojezične nastave ispunjava minimalne zahteve Povelje pa Komitet eksperata ohrabruje vlasti da preduzmu proaktivne korake kako bi uvele dvojezičnu nastavu na ovim jezicima na svim nivoima obrazovanja.
Jedna od preporuka bila je da se podstaknu govornici albanskog, bugarskog, hrvatskog, mađarskog i slovačkog da koriste svoje jezike u kontaktima sa lokalnim ograncima državnih organa i da se olakša priprema dokumenata na tim jezicima.
Iako formalno postoji mogućnost podnošenja zahteva na manjinskim jezicima određenim institucijama (kao što su Poreska uprava, policija, Inspekcija rada i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje), veoma mali broj ljudi koristio je tu mogućnost u periodu 2022–2025.
Nekoliko državnih institucija izdaje dokumenta na regionalnim ili manjinskim jezicima (na primer lične karte ili uverenja o državljanstvu na više jezika), a pojedine državne zgrade imaju višejezične natpise.
Međutim, i dalje postoji značajan nedostatak administrativnih dokumenata na ovim jezicima, uključujući i često korišćene obrasce, kao što su zahtevi za vozačku dozvolu ili prijavu prebivališta.
Komitet ponavlja da upotrebu regionalnih ili manjinskih jezika u kontaktima sa vlastima treba dodatno podsticati uvođenjem dvojezičnih ili višejezičnih dokumenata, uključujući i u okviru e-uprave.
Procena se takođe fokusira na posebne preporuke koje se odnose na upotrebu pojedinačnih regionalnih i manjinskih jezika (albanskog, bosanskog, bugarskog, bunjevačkog, hrvatskog, češkog, nemačkog, mađarskog, makedonskog, romskog, rumunskog, rusinskog, slovačkog i ukrajinskog) u obrazovanju, uključujući i obuku nastavnika, kontakte sa lokalnim ograncima državnih organa i medije.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.