Saša Vasiljević: Povećano zagađenje u Kragujevcu 

Zima kuca na vrata, a sa njom i već prirodno povećanje zagađenja. Veliki broj građana se žali da je vazduh veoma zagađen i da se teško diše. Ništa novo za Kragujevac reklo bi se, ali postoji tendencija povećanja zagađenja, što je svakako zabrinjavajuća činjenica. Na povećanje zagađenja zimi utiče više faktora:

• Temperaturna inverzija. To je prirodna pojava pri kojoj hladan vazduh ostaje zarobljen pri tlu, dok se topliji vazduh nalazi iznad. Normalno je da kada se penjemo na planinu, da vazduh postaje sve hladniji, ali zimi osećamo taj fenomen na sopstvenoj koži, kada se popnemo na planinu izađemo iznad oblaka, obasja nas sunce i temperatura je viša. Ovo sprečava vertikalno mešanje vazduha, zbog čega se zagađujuće čestice zadržavaju u nižim slojevima atmosfere.
• Pojačano grejanje. U zimskom periodu, povećava se upotreba energenata za grejanje, poput uglja, drva, mazuta i prirodnog gasa. Posebno u područjima gde se koriste zastareli ili neefikasni sistemi grejanja, sagorevanje ovih goriva oslobađa velike količine čađi, sumpor-dioksida (SO₂), azotnih oksida (NOₓ) i drugih štetnih čestica (PM2.5 i PM10).
• Smanjena vegetacija. Zbog opadanja lišća, smanjuje se fotosinteza i biljni svet ima manju ulogu u upijanju CO₂
• Povećan saobraćaj. Hladno vreme češće tera ljude da koriste vozila (umesto da hodaju ili voze biciklu). Nezagrejana vozila emituju više zagađujućih gasova uključujući i veoma opasan ugljen monoksid (CO). Takođe zbog nepovoljnih uslova za vožnju češće se javljaju saobraćajni zastoji, gde se produžava emisija štetnih gasova.
• Ostali uslovi. Usled klimatskih promena zime su generalno sa malo padavina i manje vetra, što sprečava disperziju zagađujućih gasova. Takođe često se, naročito u pojedinačnim ložištima koriste nekvalitetna goriva.

Ono što je međutim trend koji zabrinjava jeste da zagađenje u našem gradu raste iz godine u godinu.

Merenje sa privatnog uređaja IQAir u centru grada

Što se samog vremena tiče temperatura u odnosu na novembar 2023, prethodni novembar je bio hladniji i sa manje kiše.

Svakako da je ova činjenica mogla uticati na povećanje zagađenja u odnosu na prethodni novembar, ali ne za duplo. Ovde se pre svega misli na zagađenje izuzetno malim PM10 i PM2.5 česticama koje se ne mogu izbaciti iskašljavanjem i koje se u našem organizmu talože godinama izazivajući bolesti. PM2.5 čestice su veličine 2.5 mikrona. To je 30 puta manje od prečnika ljudske vlasi. One su izuzetno opasne jer ne postoji način da ih se organizam oslobodi. Prema dostupnim podacima, godišnje u Srbiji dolazi do oko 11.000 prevremenih smrti zbog dugotrajne izloženosti zagađenju. Sa prve slike se može uočiti da je lokalno zagađenje u centru grada gotovo duplo povećano u odnosu na prošlu godinu. Koji su razlozi tako ekstremnog povećanja zagađenosti vazduha u našem gradu?

Činjenica da je gradska vlast promenila kotlove u gradskoj toplani i da više ne koristi ugalj sama po sebi nije dovoljna. Razlozi za povećanje zagađenja su sledeći:

• Ionako mali obuhvat centralnog grejanja u Kragujevcu, se dodatno smanjio. Jedan od osnovnih razloga jeste povećanje cene grejanja 15,6%. Ekonomski centralno grejanje je jedan od najneisplativijih načina grejanja tokom zime. Ljudi se najčešće vraćaju na grejanje na drva i ugalj lošeg kvaliteta. Dodatno postoji i određen broj korisnika koji su prešli na grejanje strujom, što dodatno doprinosi generalnom zagađenju u Srbiji, jer oko 70% električne energije u Srbiji se dobija iz termoelektrana.
• Kuće su najčešće slabo izolovane, sa zastarelim vratima i prozorima, kroz koje ulazi dosta spoljnog hladnog vazduha, pa grejanje mora da se pojačava.
• Investitorski urbanizam, koji doprinosi tome da se u centru grada prave visoke zgrade, koje dodatno sprečavaju cirkulaciju vazduha. Dodatno te zgrade se prave na mestu kuća i dvorišta sa nekakvom vegetacijom, pa tako gde je ranije bilo jedno domaćinstvo sa tri drveta i travom, sada je 20 domaćinstava i više, sa i do 20 automobila više i betonom okolo, na istim ulicama, iste širine. Umesto da se grad planski širi po obodima, a da centar grada ostane autentičan, sa uskim ulicama, mi sada imamo nove visoke grade sa uskim ulicama. Ovaj problem ne samo da je ekološki, već i problem sa stanovišta očuvanja kulturnog identiteta grada i njegovog arhitektonskog nasleđa.
• Nerešeni saobraćajni problemi, sve češće izazivaju saobraćajne kolapse po našem gradu, čime produžavaju loš uticaj saobraćaja na kvalitet vazduha.

Kragujevac je jedan od gradskih sredina sa najlošijim kvalitetom vazduha. Kragujevac je u republičkom programu zaštite vazduha do 2030. godine apostrofiran kao jedno od ključnih mesta gde posebnim merama treba raditi na smanjenju zagađenja. Naime, mere predviđaju masovnu zamenu šporeta za individualno grejanje. U okviru Programa zaštite vazduha, izabran je najambiciozniji scenario – WAM C (WAM znači With Additional Measures, nasuprot WEM odnosno With Existing Measures, odnosno da se nastavi status kvo, po starom…). Kragujevac je izdvojen uz još 4 grada: Beograd, Valjevo, Niš i Užice.

Mere koje bi morale da se sprovedu da bi zagađenje vazduha u Kragujevcu bilo manje su sledeće:

• Preispitivanje cene centralnog grejanja, pronalaženje mogućnosti da toplane rade sa povećanom efikasnošću
• Prebacivanje preostalih manjih toplana po gradu sa mazuta, na gas
• Povećanje obuhvata centralnog grejanja. Kragujevac je grad sa jednim od najnižih obuhvata centralnog grejanja (U Novom Sadu taj procenat je 77 posto, u Beogradu 55 posto, u Kragujevcu 38 posto), uvođenje centralnog grejanja kroz programe subvencija.
• Subvencije i pomoć domaćinstvima u povećanju energetske efikasnosti (izolacija, zamena stolarije). Trenutno u gradu postoji subvencija za građane po principu 50-50 i za te namene izdvojeno je 27,5 miliona dinara. Kriterijum za ovu vrstu subvencije je “ko prvi devojci, njemu devojka”, odnosno za ovu vrstu subvencija ne postoji nikakav kriterijum, osim obaveštenosti i upornosti da se prođe kroz administrativne procedure. Postoji i još jedna vrsta pomoći za energetski ugrožene kupce po principu 90-10 (90% sredstava izdvaja grad), ali za ovu meru izdvojeno je tek 5 miliona dinara. Jasno je da je u Kragujevcu kao gradu sa velikim ekonomskim raslojavanjem, bilo mnogo bolje da se veća sredstva izdvoje za siromašan sloj građana koji sebi ne može da priušti novac za energetsku efikasnost, a upravo to su građani koji se greju najnekvalitetnijim energentima.
• Kao što je napomenuto ogroman i sve veći problem u gradu je i saobraćaj. U ovom trenutku zbog neplanske investitorske gradnje po centru, sada je ovaj problem veoma teško rešiv. Ipak neka rešenja mogla bi da pomognu da se problem saobraćaja koliko toliko zauzda i spreči dodatno pogoršavanje. Pre svega pod hitna zabrana dalje izgradnje u širem centru grada. Još jedna bitna mera je drastično poboljšanje javnog gradskog prevoza, uz subvenciju grada. Obzirom da su nam gradske ulice prilično uske i nezgodne za velike autobuse, bilo bi dobro uvesti veći broj manjih kombi vozila na električni pogon. Zbog uskih ulica, Kragujevac nije dobro premrežen gradskim saobraćajem (uzmimo samo da celo naselje 21. Oktobar desno od raskrsnice kod Y-na uopšte nema gradski saobraćaj). Takođe na ulicama na kojima je to moguće uvesti trolejbuse, obzirom da nema mesta za tramvaje.
• Ispitivanje i povećano korišćenje podzemnih toplih voda. U Kragujevcu ima par zgrada koje već koriste podzemne vode za zagrevanje. To je ubedljivo najisplativiji način grejanja i samo se plaća struja za pumpe koju tu vodu izvlače gore. Korišćenjem podnog grejanja, temperatura vode može biti značajno manja, obzirom da podno ili zidno grejanje zahvata daleko veću površinu, pa je dovoljna i više nego duplo manje zagrejana voda nego što se koristi u radijatorima.

Pored ovih, ključnih mera za smanjenje zagađenja, neophodno je pošumljavati okolinu Kragujevca što je više moguće, plus gde god je moguće praviti nove drvorede. Takođe umesto betonskih oaza koje prave toplotna ostrva u gradu (kao što je skoro renoviran Trg Radomira Putnika), potrebno je praviti upravo suprotno mini oaze, mini parkove. Na primer neko prodaje kuću, tu kuću otkupi grad (umesto investitora) i na tom mestu gde je pre bila kuća napravi mini park (samo trava i drveće, bez betona). To će ulepšati naš grad, a ujedno ga i pripremiti za veće padavine daleko bolje, jer zemlja prirodno upija vodu, dok beton pravi poplave (pogotovo u uslovima kada je kišna kanalizacija zapuštena kao u našem gradu).

Naravno ovo su “male” mere koje se mogu uvoditi postupno i sa čim se može započeti bukvalno odmah. Od većih mera, koja dosta zavise i od republičkih investicija, tu su izmeštanje tranzitnog saobraćaja iz grada (severna obilaznica), izmeštanje železničkog saobraćaja iz centra grada (pružna obilaznica oko Kragujevca, baš kao što se to radi u Nišu), veće subvencije iz Republike i aktivno učestvovanje u projektima EU, radi proširenja obuhvata centralnog grejanja i energetske efikasnosti, kao i pravednija raspodela sredstava dobijenih na konkursima. Kragujevac kao veliki grad ubuduće treba više da se fokusira na razvoj usluga, IKT sektora i turizma. Industrija jeste neophodna, ali svakako se više treba fokusirati na industriju visokih tehnologija.

Saša Vasiljević – Stranka SRCE (Nova Snaga KG)