Sjedinjene Američke Države uvode carine od 25 odtso na uvoz iz Brazila posle zaključka, kako je rečeno, da je ta zemlja, 10. svetska privreda, primenila niz nefer trgovinskih postupaka.
Carine koje su prvo predložene prošlog meseca stupiće na snagu 22. jula.
Izuzeća se odnose na kafu, govedinu, pomorandže i sok od pomorandže, neke proizvode nafte i gasa i vazduhoplovne i svemirske delove.
Iz Kancelarije američkog trgovinskog predstavnika kazali su da je posle jednogodišnje istrage zaključeno da Brazil primenjuje nefer trgovinsku praksu na više proizvoda, uključujući slabu primenu antikorupcijskih mera, i sopstvenih nefer carina.
Navedeno je da je to nezumna i nefer praksa. SAD su međutim imale višak u trgovinskoj razmeni sa Brazilom godinama, ukazuje AP.
Trgovinski predstavnik SAD Džejmison Grir ocenio je u saopštenju da je ovakva mera neophodna da bi se osiguralo da se američki radnici i kompanije takmiče pod jednakim uslovima.
„Dugi pregovori sa Brazilom tokom protekle godine nisu rešili ova pitanja, ali ostajemo otvoreni za nastavak pregovoranja da bismo doneli preko potrebne promene za probleme identifikovane u istrazi“, erkao je Grir.
Kada su američki zvaničnici početkom juna upozorili da predlažu uvođenje ovih carina brazilski predsednik Luis Inacio Lula da Silva je reagovao s ogorčenjem. On je ukazao na političke razloge, okrivljujući svog rivala na oktobarskim izborima senatora Flavija Bolsonara. Bolsonaro je nedavno posetio Vašington. On je sin bivšeg predsednika Žaira Bolsonara, saveznika predsednika SAD Donalda Trampa.
Državini sekretar SAD Marko Rubio je u objavi na mreži Iks danas napisao o uvođenju ovih carina da „ne treba da bude zabune zašto: Predsednik Lula i njegova vlada nisu pregovarali sa SAD-om u dobroj veri“. „Njegove ekonomske politike su loše za Amerikance i loše za Brazilce. Tokom protekle godine Lula je stavio sopstveni ego iznad sklapanja dogovroa za dobrobit brazilskog naroda, i ove carine su cena toga“, napisao je Rubio.
Carine se primenjuju prema odeljku 301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, kojim se dozvoljava SAD-u da pokrene istragu oko brazilske trgovinske prakse.
Američki Vrhovni sud je presudio u febrauru protiv mnogih Trampovih carina uvedenih pod drugim zakonom, Zakonom o hitnim međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) iz 1977. godine. Sud je ustanovio da je prekoračio svoja ovlašćenja po tom zakonu uvodeći carine američkim trgovinskim partnerima, uključujući Brazil.
Po tom zakonu Tramp je uveo carinu od 50 odsto Brazilu iz protesta zbog suđenja Žairu Bolsonaru zbog pokušaja da preinači gubitak na izborima 2022. godine. Ali Trampovi odnosi sa Lulom izgedalo je kao da su se popravili u maju, kada je brazilski predsednik posetio Belu kuću, piše AP.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.