SAD razvijaju portal za zaobilaženje zabrana sadržaja u Evropi i drugde

Američki Stejt department razvija onlajn portal koji će omogućiti ljudima u Evropi i drugim delovima sveta da pristupe sadržajima koje njihove vlade zabranjuju, uključujući i navodni govor mržnje i terorističku propagandu, što Vašington vidi kao način borbe protiv cenzure, rekla su Rojtersu tri izvora upoznata sa planom.

Sajt će biti hostovan na adresi freedom.gov, naveli su izvori.

Danas se na tom sajtu može videti samo natpis „Sloboda dolazi“ i ispod „Informacija je moć. Povratite svoje ljudsko pravo na slobodu izražavanja. Pripremite se“. 

Jedan Rojtersov izvor rekao je da su zvaničnici razmatrali uključivanje funkcije virtuelne privatne mreže (VPN), kako bi se činilo da saobraćaj korisnika potiče iz SAD i dodao da se aktivnosti korisnika na sajtu neće pratiti.

Projekat, kojim rukovodi podsekretarka za javnu diplomatiju Sara Rodžers, trebalo je da bude predstavljen prošle nedelje na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, ali je njegovo lansiranje odloženo, rekli su izvori.

Rojters nije mogao da utvrdi zašto do pokretanja nije došlo, ali su neki zvaničnici Stejt departmenta, uključujući i pravnike, izrazili zabrinutost zbog plana, rekla su dva izvora, ne navodeći detalje.

Ovaj projekat bi mogao dodatno da zategne odnose između administracije Donalda Trampa i tradicionalnih saveznika SAD u Evropi, koji su već opterećeni sporovima oko trgovine, ruskog rata u Ukrajini i Trampovog nastojanja da uspostavi kontrolu nad Grenlandom.

Portal bi takođe mogao da dovede Vašington u neuobičajenu poziciju da izgleda kao da podstiče građane da krše lokalne zakone.

U izjavi za Rojters, portparol Stejt departmenta rekao je da američka vlada nema program za zaobilaženje cenzure koji je posebno namenjen Evropi, ali je dodao: „Digitalna sloboda je prioritet Stejt departmenta, a to uključuje i širenje tehnologija za zaštitu privatnosti i zaobilaženje cenzure, poput VPN-a“.

Portparol je negirao da je bilo kakva najava odložena i rekao da nije tačno da su pravnici Stejt departmenta izražavali zabrinutost.

Administracija Donalda Trampa učinila je slobodu govora, naročito ono što vidi kao gušenje konzervativnih glasova na internetu, jednim od fokusa svoje spoljne politike, uključujući i u Evropi i Brazilu.

Evropski pristup slobodi govora razlikuje se od američkog, gde Ustav štiti gotovo svaki oblik izražavanja. Ograničenja u Evropskoj uniji proistekla su iz nastojanja da se spreči bilo kakav povratak ekstremističke propagande koja je podsticala nacizam, uključujući demonizaciju Jevreja, stranaca i manjina.

Američki zvaničnici kritikovali su politike EU za koje tvrde da potiskuju desničarske političare, uključujući u Rumuniji, Nemačkoj i Francuskoj, i naveli da propisi poput Zakona o digitalnim uslugama (Digital Services Act) EU i britanskog Zakona o bezbednosti na internetu (Online Safety Act) ograničavaju slobodu govora.

Delegacija EU u Vašingtonu, koja funkcioniše poput ambasade ovog bloka od 27 zemalja, nije Rojtersu odgovorila na zahtev za komentar o američkom planu.

U okviru propisa koji najviše pogađaju društvene mreže i velike platforme poput Fejsbuka i Iksa (X), u vlasništvu kompanije Meta i Trampovog saveznika Ilona Maska, EU ograničava dostupnost,  a u nekim slučajevima zahteva i brzo uklanjanje sadržaja koji se klasifikuje kao nezakonit govor mržnje, teroristička propaganda ili štetne dezinformacije, na osnovu niza pravila, zakona i odluka donetih od 2008. godine.

Rodžers iz Stejt departmenta pojavila se kao glasna zagovornica stava Trampove administracije o politikama EU u vezi sa sadržajem. Od stupanja na dužnost u oktobru, posetila je više evropskih zemalja i sastala se sa predstavnicima desničarskih grupa za koje administracija tvrdi da su potlačene. Stejt department nije Rojtersu omogućio intervju sa njom.

U Nacionalnoj strategiji bezbednosti objavljenoj u decembru, Trampova administracija upozorila je da se Evropa suočava sa „civilizacijskim brisanjem“ zbog svoje migrantske politike i navela da će SAD dati prioritet „podsticanju otpora sadašnjem pravcu Evrope unutar evropskih nacija“.

Regulatori EU redovno zahtevaju od sajtova sa sedištem u SAD da uklone sadržaje i mogu da izreknu zabrane kao krajnju meru. Platforma Iks, u vlasništvu Trampovog saveznika Ilona Maska, kažnjena je u decembru sa 120 miliona evra zbog nepoštovanja propisa.

Nemačka je, na primer, tokom 2024. izdala 482 naloga za uklanjanje materijala za koji je smatrala da podržava ili podstiče terorizam i primorala provajdere da uklone 16.771 komad sadržaja.

Slično tome, nadzorni odbor kompanije Meta je 2024. naložio uklanjanje objava jedne poljske političke partije zbog vređanja na rasnoj osnovi i prikazivanja imigranata kao silovatelja, što je kategorija sadržaja koju pravo EU tretira kao nezakonit govor mržnje.

Nazvavši američki plan „direktnim udarom“ na evropska pravila i zakone, bivši zvaničnik Stejt departmenta Kenet Prop, koji je radio na evropskim digitalnim propisima, a sada je u Evropskom centru Atlantskog saveta, rekao je da bi freedom.gov“u Evropi bio doživljen kao američki pokušaj potkopavanja nacionalnih zakonskih odredbi“.

U rad na američkom portalu uključen je i Edvard Koristin, bivši član Maskovog Odeljenja za efikasnost vlade, koje je sprovodilo masovna otpuštanja, rekla su dva izvora. Koristin sarađuje sa Nacionalnim dizajnerskim studiom, koji je Tramp osnovao radi ulepšavanja vladinih internet stranica. Rojters nije uspeo da stupi u kontakt s Koristinom radi komentara.

Nije jasno koje bi prednosti ovaj vladin portal SAD ponudio korisnicima u odnosu na komercijalne VPN servise.

Internet adresa freedom.gov registrovana je 12. januara, prema federalnom registru get.gov. Rojters piše da na sajtu juče nije bilo sadržaja, ali je prikazivao logo Nacionalnog dizajnerskog studija, reči „leti, orle, leti“ i formular za prijavu.

Danas se na tom sajtu može videti natpis „Sloboda dolazi“ i ispod „Informacija je moć. Povratite svoje ljudsko pravo na slobodu izražavanja. Pripremite se“. 

Pre Trampovog drugog mandata, američka vlada je pomagala u finansiranju komercijalnih VPN servisa i drugih alata u okviru nastojanja da promoviše demokratiju širom sveta i omogući korisnicima pristup slobodnim informacijama u Kini, Iranu, Rusiji, Belorusiji, Kubi, Mjanmaru i drugim zemljama.