SAD obećale dve milijarde dolara za UN humanitarnu pomoć, nastavljaju sa rezovima u stranoj pomoći

Sjedinjene Američke Države danas su objavile da će dati dve milijarde dolara UN-u za humanitarnu pomoć,  dok administracija predsednika Donalda Trampa nastavlja da smanjuje stranu pomoć i upozorava agencije UN da se „prilagode, smanje ili umru“ u vreme novih finansijskih realnosti.

Taj iznos je samo mali delić onoga što su SAD davale za humanitarnu pomoć u prošlosti ali odražava, kako administracija veruje, velikodušnu sumu koja će održati status SAD-a kao najvećeg hunaitarnog donatora na svetu. 

Prema ovom dogovoru formira se krovni fond odakle će sredstva biti data pojedinim agencijama i prema prioritetima, a ključni zahtev SAD je za drastične promene širom svetske organizacije što je alarmiralo mnoge humanitarne radinike i dovelo do oštrih redukcija programa i usluga.

Dve milijarde dolara je samo delić od tradicionalog američkog finansiranja programa koje podržavaju UN a koje je išlo do 17 miliona dolara godišnje poslednjih godina, prema UN podacima. Američki zvaničnici kažu da je samo osam do 10 milijardi dolara od te sume bilo u dobrovoljnim doprinosima. SAD takođe plaćaju milijarde dolara u godišnjim dospelim davanjima vezanim za njihovočlansstvo u UN. 

Kritičari takvog američkog stava kažu da su zapadna smanjenja pomoći kratkovida, da su pogurali milione ljudi ka gladi, raseljenju ili bolesti i naškodili takozvanoj mekoj moći SAD širom sveta.

Ovim potezom se završava krizna godina za mnoge UN organizacije, kao što su agencije za izbeglce, migraciju i hranu. Trampova administracija već je smanjila milijarde u američkoj stranoj pomoći što je podstaklo agencije da drastično smanje potrošnju, projekte pomoći i radna mesta. Drugi tradicionalni zapadni donatori takođe su smanjili davanja.

Najavljena pomoć formulisana je u preliminarnom dogovoru sa UN kancelarijom za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA) koju vodi Tom Flečer, bivši britanski diplomata i državni zvaničnik.

UN su glavni snabdevači humanitarne pomoći i najveći primaoci američkog novca za humanitarne svrhe.

I dok SAD smanju svoju pomoć potrebe za tom pomoći su ogromno porasle širom sveta -glad je registrovana ove godine u delovima Sudana koji je pod sukobima i u Gazi, poplave, suše i prirodne katastrove koje mnogi naučnici pripisuju klimatskim promenama odnele su mnoge živote i oterale hiljade ljudi iz njihovih domova. 

Ova smanjenja finansiranja imaće velike implikacije na agencije UN kao što je Međunarodna organizacija za migracije, Svetski program za hranu i agencija za izbeglice UNHCR. Te agencije već su primile milijarde dolara manje od SAD-a ove godine nego prema godišnjim izdvajanjima od prethodne administracije Džoa Bajdena, ili čak za vreme Trampovog prvog mandata.

Ideja sada je da kroz Flečerovu agenciju prolaze sva američka i druga sredstva za pomoć koja dalje mogu biti prusmerene tim agencijama, umesto da se raspu američki doprinosi na niz pojedinačnih apela za pomoć.

SAD hoće da vide telo sa konsolidovanijim ođstvom u UN sistemima za isporuku pomoći, rekao je visoki zvaničnik Stejt departmenta.

Prema planu Flečer i njegova kancelarija za koordianciju će kontrolisati kako se novac distribuira agencijama, rekao je taj zvaničnik. 

„Ovo humanitarno resetovanje u Ujedinjenim nacijama treba da isporući više pomoći sa manje poreskih dolara, da obezbedi usmereniju pomoć, podstaknutu rezultatima i usklađenu sa američkom spoljnom politikom,“ rekao je američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Majkl Volc.

Stejt department je saopštio da se ovim sporazumom zahteva od UN da konsoliduju humanitarne funkcije da bi smanjile birokratske troškove, nepotrebno dupliranje i upliv ideologije.

„Pojedinačne UN agencije će morati da se prilagode, smanje ili umru“, saopštio je Stejt deparment.

Stejt department je dodao da reforma nigde nije važnija nego u humanitarnim agencijama koje obavljaju neke od najkritičnijih poslova Ujedinjenih nacija.

„Današnji sporazum je kritičnan korak u tim reformama, balansirajući posvećenost predsednika Trampa da SAD ostanu najvelikodušnija nacija na svetu sa imperativom da se unese reforma u način na koji finansiramo, nadziremo i kako se integrišemo sa humnitarnim naporima UN“, dodao je Stejt department. 

U svom središtu reformski projekat će pomoći da se ustanove pulovi finansiranja koji mogu biti usmereni ili na konkrente krize ili zemlje kojima je potrebna pomoć. Na početku jćebiti ciljano 17 zemalja koje uključuju Bangladeš, Kongo, Haiti, Siriju i Ukrajinu.

Jedna od zemalja sa najgorom situacijom Avganistan nije uključena, niti su uključene Palestinske teritorije za koje zvaničnici kažu da će biti pokrivene novcem koji proizilazi iz Trampovog mirovnog plana za Gazu, mada on još nije dovršen. 

Ovaj plan pomoći koji se pripremao mesecima proizilazi iz Trampovog dugogodišnjeg stava da svetska organizacija mnogo obećava ali nije ispunila ta obećanja i po njegovom viđenju je suviše odstupila od svog originalnog mandata da spasava živote dok podriva američke interese, promoviše radikalne ideologije i ohrabruje rasipničku i nepotkrepljenu potrošnju.

Šef agencje OCHA Flečer je pohvali dogovor i rekao u saopštenju „U trenutku ogromne globalne napetosti Sjedinjene Američke Države su demonstrirale da su humanitarna supersila, nudeći nadu ljudima koji su sve izgubili.“