Otvaranje klastera 3 u procesu evrointegracija nije verovatno u skorijoj budućnosti, a kao glavni razlog navodi se izostanak suštinskih reformi, politička i društvena kriza u zemlji i odnos prema Rusiji, uključujući i najavljenu posetu predsednika Srbije Moskvi, javlja Radio-televizija Srbije iz Brisela, prenosi Nova.rs.
Pozivajući se na geopolitički momentum za proširenje Evropske unije, komesarka za proširenje Marta Kos kaže da bi Crna Gora i Albanija, koja je od oktobra otvorila tri pregovaračka klastera i ukupno 19 pregovaračkih poglavlja, mogle da završe pregovore u naredne dve-tri godine i postanu članice EU do kraja mandata sadašnje komisije 2029. godine, dok Srbije u takvim projekcijama nema, navodi RTS.
Tokom nedavne posete Beogradu, Kos je pozvala je Srbiju da sprovede reforme potrebne za otvaranje pregovaračkog klastera 3, odnosno, da sprovede mere na koje se Beograd obavezao još u novembru prošle godine u neformalnom papiru dostavljenom zemljama članicama EU.
U tom dokumentu Srbija je još za kraj prošle godine najavila usvajanje tri medijska zakona, rad na zakonu o biračkom spisku, kao i imenovanje novih članova Regulatornog tela za elektronske medije.
Višemesečni studentski i građanski protesti postali su nezaobilazni faktor u odnosima Beograda i Brisela, a uoči posete Beogradu, Kos je izjavila da je „pristalica demonstranata“, navodeći da oni zahtevaju isto što i Evropska komisija.
„U pregovorima sa Srbijom zahtevamo vladavinu prava, borbu protiv korupcije, javne nabavke, medijsko zakonodavstvo, izborno zakonodavstvo. Bez toga, Srbija neće moći da napreduje ka EU“, rekla je Kos.
Diplomatski izvori navode da su protesti uticali i na optiku zemalja članica prema otvaranju klastera 3, jer mnoge smatraju da bi takva odluka u jeku društvene i političke krize poslala pogrešnu poruku.
Odnos prema Rusiji je druga ključna tema, koja je dodatno dobila na značaju nakon najavljenog učešća predsednika Srbije Aleksandra Vučića na proslavi Dana pobede 9. maja u Moskvi, ali i angažovanja ruske bezbednosne službe FSB za izveštaj o upotrebi zvučnog oružja na demonstracijama u Beogradu.
Prema diplomatskim izvorima, ovakvi događaji, a posebno moguća poseta Moskvi, za veći broj zemalja su crvena linija, posle koje razgovor o klasteru 3 postaje praktično nemoguć.
Švedska ministarka za Evropu Džesika Rozenkranc saopštila je da bi odlazak u Moskvu 9. maja, umesto proslave Dana Evrope, bio „korak u pogrešnom pravcu“.
Kako je navela, prihvatanje aktuelnog „ruskog propagandog narativa“ bilo bi viđeno kao kršenje vrednosti EU i strateškog pravca zemlje.
„Na srpskom rukovodstvu je da pokaže da li je ozbiljno u vezi sa pristupanjem EU“, saopštila je Rozenkranc, koja je nedavno posetila Beograd.
Predsedavajući odbora za spoljni politiku Evropskog parlamenta Dejvid Makalister nije želeo da komentariše moguće posledice Vučićeve posete Moskvi, ali kaže da je Vlada Srbije svesna potrebe da uskladi spoljnu politiku sa EU.
„Rusija, a posebno predsednik Vladimir Putin, odgovorni su za nasilnu, brutalnu i ilegalnu ratnu agresiju protiv Ukrajine koja traje već više od tri godine. Svi koji imaju posla s Putinom trebalo bi da budu svesni toga“, naglasio je Makalister.
Evropska komisija se već tri godine drži svoje ocene da je klaster 3 „Konkurencija i inkluzivni rast“ tehnički spreman za otvaranje.
Međutim, optimizam Komisije o njegovom skorom otvaranju sada je zamenjen mnogo uzdržanijim stavom.
Direktor za proširenje u EK Gret Jan Kompan rekao je u decembru kako je ubeđen da će klaster 3 biti otvoren vrlo uskoro.
Krajem januara, tokom posete Beogradu, Kopman je ocenio da Srbija beleži „stabilni napredak u ključnim reformama“.
Tri meseca kasnije, pred dolazak u Beograd, Kos je izjavila je da ispunjavanje obaveza poslednjih meseci „nije bilo dobro“.
Navela je da „reči više nisu dovoljne“, već da Srbija terba da ispuni obećanja.
„Moja poseta je deo napora da se Srbija vrati na evropski put“, rekla je Kos.
Izvori u Briselu navode i da je Evropska komisija odložila uplatu prve tranše od 111 miliona evra iz Plana rasta EU, najavljene za početak aprila.
Reč je o predfinansiranju od sedam odsto ukupnog iznosa, koje se uplaćuje automatski na početku primene Plana.
Izvori ocenjuju da za uplatu nema proceduralnih prepreka, već da se odlaganje može videti kao pokušaj uticaja na Srbiju da povuče očekivane reformske i spoljnopolitičke poteze.
Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost smatra da Brisel u poslednje vreme mnogo jasnije artikuliše svoje zahteve u odnosu na Beograd, kad je reč o stanju medija, izbornom zakonodavstvu ili spoljnoj politici.
Kaže da tek treba videti hoće li to dovesti do značajnijeg uticaja na događaje u Srbiji.
„Jasno je da se u Briselu, a i u zemljama članicama, u poslednje vreme formira stav da stvari ne mogu da napreduju dalje ni na tehničkom nivou, sve dok neki politički signali ne dođu iz Srbije. To se odnosi na otvaranje trećeg klastera, kao i na primenu Reformske agende iz Plana rasta i druge ponude poput članstva u SEPA“, kaže Ćerimagić.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.