Reforma javne uprave unapredila poslovno okruženje – optimizovano 608 administrativnih postupaka

Direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike Bojana Tošić izjavila je da je Program za pojednostavljenje administrativnih postupaka i regulative – ePapir, kao deo reforme javne uprave (RJU), omogućio da se od 2019. do danas optimizuje 608 administrativnih postupaka, od kojih je 85 ukinuto, a 219 digitalizovano, čime su smanjene administrativne barijere i unapređeno poslovno okruženje u Srbiji.

„Uštede koje su optimizacija i digitalizacija donele privrednim subjektima i građanima iznose više od 35 miliona evra na godišnjem nivou. To znači da smo eliminacijom nepotrebne dokumentacije i suvišnih koraka, kao i povećanjem transparentnosti, uspeli da olakšamo svakodnevni život naših sugrađana. Optimizacija postupaka sprovedena kroz ovaj program delimično je uticala i na smanjenje udela administrativnih troškova u BDP-u sa 3,11 odsto u 2018. na 2,7 odsto u 2024. godini“, rekla je Tošić za agenciju Beta.

Ona je podsetila da je cilj sprovođenja projekta ePapir bio unapređenje uslova poslovanja i smanjenje administrativnog opterećenja za privredu.

„Osnovni cilj programa jeste stvaranje sigurnog, transparentnog i predvidljivog poslovnog okruženja kroz pojednostavljenje, ukidanje ili digitalizaciju administrativnih postupaka. Istovremeno unapređujemo i kvalitet pružanja usluga privredi i građanima“, rekla je Tošić.

Posebno je ukazala na rezultat uspostavljanja Registra administrativnih postupaka (RAP), koji predstavlja jedinstveno mesto na kojem se mogu pronaći informacije o više od 6.000 postupaka koji se sprovode na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

„Ovaj registar čini informacije o uslugama javne uprave transparentnim i lako dostupnim“, rekla je Tošić.

Navela je da se, prateći potrebe krajnjih korisnika, sveobuhvatna reforma nastavlja.

„S obzirom na to da se privredni subjekti u svim fazama poslovanja suočavaju sa brojnim administrativnim zahtevima, pojednostavljenje ostaje jedan od prioriteta Vlade Srbije“, rekla je Tošić.

Prema njenim rečima, pored pojednostavljenja administrativnih postupaka, radi se i na razvoju povezivanja usluga po oblastima kroz poslovne epizode, kao i na omogućavanju elektronskog plaćanja svih taksi i naknada prema javnoj upravi.

„Izborom određene oblasti, privredni subjekti će moći da se informišu o svim potrebnim koracima, dozvolama i potvrdama, uz mogućnost pokretanja elektronske usluge putem RAP portala. Na taj način obezbediće se i ažurnost podataka o finansijskim izdacima koje organi naplaćuju“, rekla je Tošić.

Dodala je da će se, na osnovu Zakona o RAP-u, uspostaviti evidencija taksi i naknada, koja će predstavljati bazu svih neporeskih prihoda, uz mogućnost njihovog elektronskog plaćanja.

„Na ovaj način ne samo da se obezbeđuje puna transparentnost, već se eliminiše i mogućnost da vam službenik kaže da ste pogrešno ili nedovoljno uplatili taksu ili naknadu“, ukazala je Tošić.

Takođe je navela da je Zakonom o RAP-u uvedena obaveza da Sekretarijat sprovodi prethodnu kontrolu administrativnih postupaka pre usvajanja zakona i uredbi kojima se oni uvode.

„Na taj način Sekretarijat može preventivno da utiče na smanjenje administrativnih troškova, onemogućavajući organima da od građana i privrede traže podatke koji se već vode u službenim evidencijama, kao i omogućavanjem da se zahtevi sa pratećom dokumentacijom podnose elektronski, na propisanom obrascu“, rekla je Tošić.

Govoreći o uticaju digitalizacije javnih usluga na konkurentnost mikro, malih i srednjih preduzeća, Tošić je navela da ova preduzeća često nemaju sopstvene pravne i finansijske službe, zbog čega je pojednostavljenje i digitalizacija postupaka od posebnog značaja za njihovo poslovanje.

„Digitalizacija smanjuje administrativne troškove tako što olakšava informisanje o postupcima, skraćuje vreme i smanjuje troškove pripreme dokumentacije, kao i podnošenja zahteva i plaćanja taksi“, kazala je ona.

Dodala je da u slučaju potpune digitalizacije ne postoje troškovi gubljenja vremena u redovima za predaju zahteva i preuzimanje akata.

„Sa RAP portalom ste uvek prvi u redu ispred šaltera. Privrednicima su najvažnije blagovremene i tačne informacije, objedinjene na jednom mestu i redovno ažurirane – upravo to obezbeđuje RAP“, istakla je Tošić.

Naglasila je da javna uprava razvija jednostavne i lako upotrebljive usluge, te da sa strane privrede ne bi trebalo da postoji otpor, imajući u vidu da svako ko danas koristi mobilni telefon može samostalno da koristi ove usluge i olakša svoje poslovanje.

Tošić je rekla da privrednici koji koriste digitalne usluge kao njihove glavne prednosti ističu brzinu, jednostavnost i niže administrativne troškove.

„RAP portal je u novembru prošle godine, na Skupštini malih i srednjih preduzeća Evropske komisije, izabran kao jedan od tri najznačajnija projekta u oblasti digitalne transformacije privrede u Evropi, što pokazuje da Srbija predstavlja primer dobre prakse u ovom sektoru“, kazala je ona.

Ukazala je i da je Republički sekretarijat za javne politike razvio alat za analizu efekata propisa pod nazivom „Test uticaja na mikro, mala i srednja preduzeća“.

Kako je objasnila, ovaj alat omogućava organima državne uprave koji pripremaju propise da analiziraju njihov uticaj na mikro, mala i srednja preduzeća i izaberu opcije koje će olakšati prilagođavanje ovih subjekata zahtevima propisa.

Te opcije na primer, prema njenim rečima, mogu da obuhvate pojednostavljene obrasce za pokretanje postupaka, pojednostavljeno izveštavanje ili odlaganje primene određenih obaveza.

„Sekretarijat trenutno razvija veb-aplikaciju ovog testa, koja će omogućiti direktan uvid predlagačima propisa u podatke Republičkog zavoda za statistiku koji se odnose na mikro, mala i srednja preduzeća. Time će se pojednostaviti primena testa i unaprediti kvalitet analize efekata, što će doprineti izradi propisa sa pozitivnim efektima na ove subjekte“, kazala je Tošić.

Podsetila je i da je usvajanjem Zakona o planskom sistemu, krajem 2018. godine, započeta reforma u ovoj oblasti, sa ciljem unapređenja kvaliteta i koordinacije kreiranja javnih politika.

Cilj reforme bio je, kako je rekla, da se dokumenti javnih politika pripremaju partnerski, u saradnji sa građanima i privredom, stručnom i akademskom javnošću, kao i civilnim sektorom, kako bi predviđene mere dovele do poboljšanja poslovnog okruženja i životnog standarda.

„Suština dobrih javnih politika ogleda se pre svega u njihovoj zasnovanosti na potrebama privrede i građana, odnosno svih zainteresovanih strana. Zato je Republički sekretarijat za javne politike, kao kontaktna tačka Vlade Srbije za inicijative privrede i građana, razvio jednostavnu formu za podnošenje inicijativa za kreiranje i izmenu dokumenata javnih politika i učinio je dostupnom na svom sajtu. Na taj način omogućeno je da poslovni sektor i građani iniciraju izradu dokumenata javnih politika, kao i razvoj mera i aktivnosti usmerenih na unapređenje poslovnog okruženja“, rekla je Tošić.

Kako je navela, pored već postojećih mehanizama za podnošenje inicijativa preko privrednih organizacija, Republički sekretarijat za javne politike nastavio je da unapređuje preglednost povezanosti mera javnih politika sa inicijativama koje dolaze iz privrede.

U tom cilju, u prethodnom periodu razvijen je poseban analitički alat – Platforma za poslovno okruženje.

„Platforma obezbeđuje dve ključne vrste informacija. S jedne strane, pruža sistematizovan pregled svih planiranih mera i aktivnosti iz važećih akcionih planova koje utiču na stvaranje predvidivog i povoljnog poslovnog ambijenta, razvrstanih po kategorijama definisanim Uredbom o metodologiji izrade dokumenata javnih politika. S druge strane, omogućava uvid u stepen povezanosti ovih mera i aktivnosti sa preporukama i inicijativama koje dolaze iz privrede, poput Bele knjige i Sive knjige, kao i inicijativa Privredne komore Srbije“, kazala je Tošić.

Ona je istakla da Platforma za poslovno okruženje na taj način doprinosi uspostavljanju transparentnijeg pregleda i praćenja, omogućavajući privredi da vidi šta Vlada Srbije preduzima na unapređenju poslovnog okruženja i u kojoj meri uvažava njihove potrebe.

„Istovremeno, ona predstavlja odličnu osnovu za jasan i strukturisan dijalog između kreatora javnih politika i poslovnih aktera, kao i za bolje usmeravanje reformi ka stvarnim potrebama privrede“, zaključila je Tošić.