Nekoliko nedelja pre putovanja u Kinu predsednik Donald Tramp je već predviđao na društvenim mrežama da će ga njegov kineski kolega Si Đinping „jako, čvrsto zagrliti kada tamo stignem“.
Ali duboke ekonomske veze Pekinga sa Iranom, kao i trgovinske tenzije zbog carinskih pretnji SAD koje sežu još do Trampovog prvog mandata, mogle bi da pokvare dobra osećanja kada Tramp ove nedelje doleti u Peking iako republikanski predsednik godinama oduševljeno hvali Sija, uz to jasno stavljajući do znanja da kineskog lidera, mada svog konkurenta, vidi kao dovoljno jakog da zasluži njegovo poštovanje i divljenje.
Tramp ne voli duga putovanja avionom ili produžene boravke daleko od Bele kuće ili svojih imanja na Floridi i u Nju Džersiju. Očekuje se da će na terenu u Kini provesti samo deo od tri dana.
Biće mnogo pompe, ali se ne očekuje da će veličanstvenost parirati Trampovoj prvoj poseti Kini 2017. godine, koju je Peking nazvao „državnom posetom plus“.
„Čak i pre celog ovog sukoba sa Iranom, nisu hteli ‘državnu posetu plus’ kao prošli put samo zato što su stvari napete“, rekao je Džonatan Čin, bivši direktor za Kinu u Savetu za nacionalnu bezbednost tokom Bajdenove administracije.
Tokom Trampove prve posete, Kina je prostrla crveni tepih za njegov dolazak, orkestar je svirao vojnu muziku i deca su mahala zastavama i skandirala „Dobrodošli!“.
Si je tada ponudio obilazak Zabranjenog grada. Tramp i prva dama Melanija Tramp su čak tamo imali privatnu večeru. Tramp je bio prvi strani lider od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine koji je doživeo ono što je nekada bilo rezervisano za careve.
Sledećeg jutra je bila još jedna ceremonija dobrodošlice u Velikoj sali naroda i vojna parada. Takođe je održan državni banket u Trampovu čast sa video-snimcima iz prethodne posete kineskog lidera Floridi i snimkom Trampove unuke Arabele koja peva na kineskom.
Peking ne nudi ovaj nivo spektakla većini stranih lidera u poseti. Kada je britanski premijer Kir Starmer posetio Zabranjeni grad u januaru, Si tamo nije bio, a to mesto je ostalo otvoreno za javnost. Starmer je morao da se nosi sa turistima.
Ali Vajn, viši savetnik za istraživanje i zastupanje odnosa SAD i Kine u vašingtonskoj neprofitnoj organizaciji Krizna grupa, rekao je da će „kineska delegacija verovatno učiniti sve što je u njenoj moći da osigura da Tramp napusti Peking verujući da je upravo završio najneobičniju državnu posetu u svoja dva predsedništva“.
Ali, rekao je, „pompa i okolnosti bi sada imale drugačiju ulogu nego kada je prvi put posetio Peking“, jer „Si mnogo bolje razume Trampa, a strategija nacionalne bezbednosti i strategija državne odbrane administracije SAD prepoznaju Kinu kao gotovo ravnopravnu“.
Očekivanja za ono što će se postići ovog puta mogla bi biti manja, rekao je Čin, sada saradnik u Institutu Brukings. Predviđa da Kinezi možda neće ponuditi velike prodore u trgovini ili bilo čemu drugom jer „računaju unazad od naših poslaničkih izbora“ koji će biti u novembru sa teorijom da što se više približavaju danu izbora „to će imati više prednosti“.
Republikanska stranka je fokusirana na zadržavanje kontrole nad Kongresom, čak i dok ankete pokazuju da je većina Amerikanaca nezadovoljna Trampovom ekonomskom politikom i veruje da su Sjedinjene Države otišle predaleko u Iranu. Ipak, Bela kuća tvrdi da Trampova čvrsta ruka prethodno s Pekingom oko carine – koju je Vrhovni sud kasnije poništio, znači da će SAD ostati u jakoj poziciji.
„Predsednik Tramp brine o rezultatima, a ne o simbolima“, rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli. „Ali čak i dalje predsednik ima odličan odnos sa predsednikom Sijem, a predstojeći samit u Pekingu biće i simbolički i suštinski značajan“.
Tramp bi se mogao sastati sa kineskim liderom četiri puta za osam meseci.
Posle posete Pekingu, Tramp planira da ugosti Sija u Beloj kući. Tramp bi takođe mogao da prisustvuje novembarskom sastanku Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Šenženu, Kina. A Si bi mogao da dođe na samit Grupe 20 sledećeg meseca u Trampovom odmaralištu u Doralu, Florida.
Czin je primetio da Si takođe ne voli putovanja što znači da se možda neće ostvariti neće svi planirani susreti. Rekao je da kineski lider takođe ne „uspostavlja lične veze“ poput onih u kojima Tramp uživa, napominjući da je Si predvodio čistku u kineskoj vojsci u januaru koja je uključivala zamenu zvaničnika sa dugogodišnjim ličnim vezama sa njegovom porodicom.
Vajn je, međutim, rekao da Si takođe „smatra da je malo verovatno da će sarađivati sa nekim drugim američkim predsednikom koji ga toliko poštuje i prihvata usko shvatanje strateške konkurencije“.
To znači da Si može „pokušati da dobije što više ekonomskih i bezbednosnih ustupaka od Trampa“, rekao je Vajn.
Tramp je 2024. godine rekao uredništvu Volstrit džornala da je Si „zapravo bio zaista dobar… Ne želim da kažem ‘prijatelj’. Ne želim da ispadne glupo. On je kao moj prijatelj. Odlično sam se slagao s njim“.
Tramp je čak u to vreme nagovestio da vojna sila možda neće biti potrebna da bi se osiguralo da kineske trupe ne zadiru na Tajvan, jednostavno zato što ga kineski lider „poštuje“, uprkos tome što je Tramp razgovarao o potencijalnoj prodaji oružja Tajvanu.
Tramp je nastavio da hvali bilateralne odnose od povratka u Belu kuću, čak i pošto je njegova poseta Pekingu, prvobitno zakazana za mart, odložena zbog ranih faza rata u Iranu.
Bezuspešno je podsticao Kinu da se uključi u ponovno otvaranje Ormuskog moreuza kada su ga iranske snage blokirale i poremetile privredu sveta. Ali Kina je iskoristila svoj uticaj kao najveći kupac iranske nafte da podstakne Iran da pristane na kakav-takav prekid vatre.
Peking ima jake ekonomske veze sa Teheranom, a rat bi mogao da našteti njegovoj ekonomiji, za koju se već projektovalo da će sporije rasti. Međutim, ako Kina može da pomogne u uspostavljanju trajnog mira, to bi moglo da poboljša njen položaj u pregovorima s Trampovom administracijom o trgovinskim pitanjima.
Tokom svoje posete 2017. godine, Tramp je najavio 250 milijardi dolara u neobvezujućim trgovinskim sporazumima, od kojih se neki nisu materijalizovali. Runda trgovinskih sporazuma objavljena je 2017. godine. Runda iz 2020. vrednosti 200 milijardi dolara uglavnom nije ostvareno pre isteka Trampovog prvog mandata.
Trampova najava visokih globalnih carina prošle godine podstakla je Kinu da obustavi kupovinu američke soje i ograniči izvoz retkih ruda potrebnih američkim fabrikama.
Tenzije su donekle popustile otkako su SAD prošle jeseni postigle trgovinski sporazum koji je ograničio tarife na obe strane. Administracija je nastavila da smanjenje američkog trgovinskog deficita sa Kinom stavlja kao prioritet, insistirajući da to može dok radi na podsticanju trgovine između dve zemlje.
„Očekujem veliku stabilnost u odnosima“, rekao je ministar finansija Skot Besent. „Ali to ne znači da naš trgovinski deficit ne može nastaviti da opada“.
Keli, portparolka Bele kuće, rekla je da Tramp „ne putuje nikuda, a da kući ne donese neki rezultat“.
„Amerikanci mogu očekivati da će predsednik isporučiti više dobrih poslova za Sjedinjene Države dok je u Kini“, rekla je ona.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.