Građevinska firma Napred razvoj u vlasništvu Dobroslava Bojovića i sa njim povezane firme stekli su, pre devet godina, zaobilazeći zakone, većinski udeo u Energoprojektu po ceni akcije od 1.501 dinar, a sada za preostale državi i malim akcionarima nude samo 500 dinara, piše portal Radara.
Ako je, kako je naveo taj medij, rušenje Savamale u aprilu 2016. postalo sinonim za rušenje pravne države i kršenje Ustava Srbije, neprijateljsko preuzimanje Energoprojekta u julu 2017. bio je glogov kolac u srce srpskog tržišta kapitala.
Ono što su započele pre devet godina, firme pod kontrolom Bojovića, koji je od septembra 2021. i generalni direktor Energoprojekt holdinga, sada bi da dovrše i da po znatno nižoj ceni preuzmu i preostalih 44,39 odsto akcija, uključujući i 33,89 odsto u vlasništvu države.
Obaveštenje o toj nameri konzorcijum koji čine Bojović i firme Napred razvoj, GP Napred, Montinvest propertis i švajcarski Jopag, koji zastupa Vitomir Perić, objavio je na sajtu Beogradske berze 24. aprila i najavio da će u roku od 15 radnih dana podneti zahtev Komisiji za hartije od vrednosti da mu tu ponudu i odobri.
Od presudne važnosti je kako će na tu ponudu reagovati Vlada, jer Srbija raspolaže sa 3,67 miliona akcija Energoprojekta. U julu 2017. svaku od njih država je mogla istoj „ekipi“ da proda za 1.501 dinar, a ceo „paket“ za 45,4 miliona evra. Dan pre nego što je najavljena nova ponuda za preuzimanje, na Beogradskoj berzi je 40 akcija te kompanije prodato po ceni od 500 dinara i po njoj država za sve svoje akcije ne bi dobila više od 15,6 miliona evra.
Drugim rečima, iako za devet godina nije prodata nijedna akcija, vrednost državnog paketa smanjila se za 29,8 miliona evra, na samo trećinu nekadašnje vrednosti.
Za razliku od države, koja još nije reagovala, Radar saznaje da je grupa akcionara istog dana kada je najavljen novi pokušaj preuzimanja, podneli urgenciju Ustavnom sudu zbog enormne razlike između tržišne i fer cene koju su utvrdili sudski veštaci.
Rašomonijada kojoj se kraj ne nazire počela je još u januaru 2017. Tada je, suprotno Zakonu o preuzimanju, Bojović sa četiri ortačke firme postao vlasnik više od 25 odsto akcija Energoprojekt holdinga i dva njegova zavisna preduzeća, Entela i Garanta. No, umesto da u roku od dva dana objavi ponudu za preuzimanje svih ostalih akcija te tri kompanije, kao što propisi nalažu, ekipa je nastavila da ih kupuje na berzi i tako udeo u Energoprojekt holdingu uvećala na 35,32 odsto.
Sa nekoliko meseci zakašnjenja, Komisija za hartije od vrednosti ustanovila je da su svi ti igrači igrali kao „jedan tim“, a ne svako za sebe. Uostalom, zakonski zastupnik Jopaga Vitomir Perić sada je direktor Bojovićevog Montinvest propertisa, predsednik Odbora direktora Energoprojekt Industrije, v. d. izvršnog direktora Energoprojekt Niskogradnje, jedno vreme bio je član Odbora direktora Energoprojekt Visokogradnje, a do 2013. direktor Napreda, još jedne Bojovićeve firme.
Umesto da ih kazni za zakulisne radnje, Komisija im je naknadno odobrila ponudu za preuzimanje i time praktično legalizovala bezakonje, kao da se pre toga ništa sporno nije desilo. Povezane firme su tako stekle još 17 odsto akcija i postale većinski vlasnici Energoprojekta.
Po istoj „mustri“, ali po ceni od samo 375 dinara, ista ekipa pokušala je da sve preostale akcije otkupi i 15. januara 2025. Doživela je, međutim, totalni fijasko, jer je udeo povećala za samo 0,1 odsto, pa ostaje da se vidi da li će ovoga puta iko hteti da im proda akcije za trećinu cene koja im je nuđena još sredinom 2017.
Od tada je poslovanje Energoprojekta desetkovano, neka ranije uspešna zavisna društva uvedena su u stečaj ili su pred gašenjem, broj zaposlenih je sa 2.000 sveden na trećinu, a značajno su pali i prihodi. Tako za Radar sadašnje stanje u kompaniji opisuje Vladimir Milovanović, njen generalni direktor do septembra 2017.
„Od neprijateljskog preuzimanja, ni dinar dividende nije isplaćen akcionarima. Svi su izgubili, osim Dobroslava Bojovića. I šta će biti ako najnovija ponuda za preuzimanje uspe i država uknjiži još jedan kapitalni gubitak“, naglas se pita Milovanović.
A to je skoro izvestan scenario, jer je kompanija pre preuzimanja vredela 140 miliona, a sada je njena tržišna kapitalizacija jedva 46 miliona evra. Otprilike toliko je 2017. vredeo samo državni paket akcija. Na stranu što su u poslednje tri godine na berzi zaključene samo tri iole značajnije transakcije tim akcijama uz maksimalnu cenu od 435 dinara, po kojoj cela kompanija vredi jedva 40 miliona evra. Takav sunovrat odgovara samo onom ko bi za male pare da se domogne svih 100 odsto akcija.
Iako su u 2025. Energoprojekt holdingu prihodi pali sa 349,4 na 272 miliona dinara, njegovom većinskom vlasniku svakako je važnije što je neto dobit povećana sa 210 na 328,8 miliona.
Da je za tu firmu istovremeni pad prihoda i rast profita više pravilo nego izuzetak vidi se i po tome da su i 2022. u odnosu na 2021. poslovni prihodi smanjeni sa 378,9 na 323 miliona, a neto dobit uvećana sa 972,8 miliona na više od milijardu. Ovaj holding specifičan je i po tome što mu je sve doskora godišnji neto profit bio čak tri puta veći od poslovnih prihoda.
Komentarišući novi pokušaj preuzimanja Nenad Gujaničić, glavni broker Momentum sekjuritija, za Radar kaže da domaća berza slabo čemu služi i ne omogućava prikupljanje kapitala, zbog čega dominantni akcionari nastoje da konsoliduju vlasništvo i zauvek nestanu sa tržišta. Problem nastaje kada ovaj za njih legitiman cilj pokušavaju postići kroz u najmanju ruku izvrdavanje zakonskih rešenja.
„Energoprojekt holding je 2017. preuzeo rival, firma Napred. Iako je tome prethodio čitav niz zakulisnih radnji, ponuđaču je naposletku odobreno preuzimanje po ceni od 1.501 dinar po akciji. Država kao pojedinačno najveći akcionar je to preuzimanje prećutno podržala, ali nije prodala akcije, da bi godinama istom odlučnošću pratila propadanje kompanije, pad prihoda na trećinu nekadašnjih, topljenje profita i ukidanje dividendi“, istakao je Gujaničić.
Podsetio je da su se cene akcija brzo survale i godinama tavorile na nivou od 300 do 400 dinara. Slabo likvidne akcije, a takve su gotovo sve na odumirućem domaćem tržištu kapitala, po važećoj regulativi podrazumevaju procenu vrednosti prilikom preuzimanja.
I kako to obično biva, primećuje on, neposredno uoči pokretanja takve namere većinskog vlasnika trgovanje „živne“ i akcija se svrsta u kategoriju likvidnih uz neuporedivo nižu cenu preuzimanja. Tako je krajem leta 2024. Napred obezbedio „likvidnost“ akcije kojom se trgovalo svake prestupne godine, ponuda za preuzimanje po ceni od 375 dinara odobrena je nekoliko meseci kasnije, ali su na nju pozitivno odgovorili akcionari koji poseduju svega 0,1 odsto akcija.
Krajem aprila Napred je pokrenuo novi pokušaj za preuzimanje, pa je i ovaj put bio neophodan ‘doping’ odumrlog trgovanja i jedna veća ‘burazerska’ transakcija. Ponuda će ovaj put biti po višoj ceni u odnosu na prethodnu, ali svakako barem dva-tri puta ispod procenjene vrednosti akcija.
Već uobičajeni berzanski igrokaz gde većinski vlasnik izvrdava propisana pravila o preuzimanju ovaj put se dešava dok je u toku javna rasprava o novom zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, koji se tiče kompanija kotiranih na Beogradskoj berzi, koje su prošle godine uspele da namaknu promet od čak 13 miliona evra“, sa neskrivenom dozom sarkazma poentira Gujaničić.
Prema njevim rečima nikakvog tu tržišta i likvidnosti nema, već je svaka rasprava o predloženim novim rešenjima puko zamajavanje sve dok zakon ne obezbedi da se mali akcionari ne mogu istisnuti mimo procenjene vrednosti akcije. A zamajavanjem smatra i novu ponudu za preuzimanje Energoprojekta, koja će se uskoro naći na stolu i nekog državnog funkcionera koji bi trebalo da odluči o prodaji trećine te kompanije.
Slično misle i preostali mali akcionari. Pogotovo nakon presude Vrhovnog suda, koja je bivšem direktoru Energoprojekta dostavljena tek 12. marta ove, iako je doneta još 13. juna prošle godine. A njome je potvrđeno da je Komisija za hartije od vrednosti protivno zakonima dozvolila Napred razvoju i povezanim firmama pod (in)direktnom kontrolom Bojovića nezakonito preuzimanje, ističe Marko Martinoli, jedan od akcionara u tri zavisna Energoprojektova preduzeća – Entel, Industrija i Oprema.
Tom presudom je, kaže, naloženo Upravnom sudu da donese novu, pravilno obrazloženu odluku.
Ta presuda donosi tračak nade za akcionare koji traže pravedno obeštećenje zbog manipulacija prilikom određivanja značajno niže otkupne fer vrednosti akcija i Energoprojekt holdinga, i svih zavisnih društava, koja su takođe preuzeta.
„Komisija je prilikom davanja nezakonite saglasnosti na preuzimanje pogrešno utvrdila da je navodno fer vrednost akcije 1.501 dinar, iako je Nadzorni odbor, kojem je predsedavao izaslanik Vlade, jednoglasno tu ponudu ocenio kao neprihvatljivu“, naveo je Martinoli i podsetio da je likvidaciona vrednost bila 1.701,4 dinara po akciji.
Nadzorni odbor, čiji je član i Dragan Ugrčić, pomoćnik ministra privrede i bivši v. d. direktora Agencije za privatizaciju, svojevremeno je odbio ponudu „zbog kontinuiranog i manipulativnog ponašanja“ ponuđača.
Protiv je bila i tadašnja uprava Energoprojekta zbog „obilja nezakonitosti“ međusobno povezanih firmi koje su zajedno dale ponudu za „neprijateljsko“ preuzimanje.
Da bi sprečili još veću štetu, grupa malih akcionara je 24. aprila Ustavnom sudu uputila urgenciju sa zahtevom da se spoje četiri povezane ustavne žalbe akcionara Energoprojekt Industrije i Energoprojekt Opreme, dok odluku još čeka spor koji su pred Vrhovnim sudom pokrenuli akcionari Energoprojekt Entela.
Oni ukazuju da su Evropski sud za ljudska prava u Strazburu i Sud pravde Evropske unije u Luksemburgu prošle jeseni proglasili nedopustivim praksu po kojoj fer cena prilikom preuzimanja ne može da se osporava pred parničnim sudom, što je inače stav Vrhovnog suda, za koga je „fer“ svaka cena koju odobri Komisija za hartije od vrednosti.
Sud u Luksemburgu je, međutim, presudio da manjinski akcionari moraju imati pravo da pred sudom dokazuju da cena iz ponude nije fer, a prethodno je i sud u Strazburu utvrdio da je Srbija prekršila pravo na imovinu zato što je Vrhovni kasacioni sud proizvoljno napustio sopstvenu ustaljenu praksu o tome šta predstavlja „značajno“ umanjenje vrednosti imovine.
„Osim što je vrednost njenog udela u Energoprojektu značajno smanjena, država rizikuje da izvesno postane i dužnik kome stiže faktura iz Strazbura za nepočinstva srpskih sudova“, upozorio je Martinoli i podsetio da su sudski veštaci u tri komisijska superveštačenja, koja je naložio sud, utvrdili fer vrednost akcija Energoprojekt Industrije od 7.200 dinara, Energoprojekt Opreme od 5.771 dinar i Energoprojekt Entela od 27.994 dinara.
Po tim fer cenama izračunao je da državni paket vredi oko 4,8 a ne 1,6 milijardi dinara.
Ta razlika nije jedini gubitak za državu, jer će ostati i bez poreza na kapitalnu dobit, koji Poreska uprava ne može da obračuna i naplati bez sudski utvrđene fer vrednosti akcija, a na kraju će iz budžeta morati da plati i odštetu po presudi evropskih sudova.
Takav scenario može se izbeći i da Vrhovni sud ima šansu da spasi Srbiju od međunarodne blamaže pred sudom u Strazburu tako što će, kad bude odlučivao o žalbi malih akcionara Entela, ujednačiti sopstvenu praksu sa presudom Suda pravde EU od 27. novembra 2025. i obavezama Srbije iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
„To je i poslednja šansa da taj sud opere ljagu sa odluka koje su tri puta zaredom pogodovale interesu Dobroslava Bojovića, koji je očigledno uspeo da kupi uticaj u srpskom pravosuđu i za sada izbegne plaćanje fer cene akcionarima“, ocenio je Martinoli, koji je u međuvremenu stekao i status uzbunjivača, jer je sud obavestio da se iz mejla koji je finansijski direktor Napred razvoja 10. marta 2023. uputio javnom izvršitelju Marku Vukićeviću jasno može zaključiti da je pravna služba te firme u tom trenutku, 105 dana pre nego što je formalno doneta odluka, znala ishod revizije Vrhovnog suda u predmetu Energoprojekt Opreme.
Za to što je država u međuvremenu „izgubila“ skoro 30 miliona evra teško da će iko odgovarati. Na stranu što se malo ko seća šta je pre devet godina govorila tadašnja potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
„Dosta je propadanja velikih domaćih kompanija zbog nečijih ličnih interesa. Sada imamo priliku da se naše građevinske kompanije uzdignu i ponovo budu konkurentne na našem i na svetskom tržištu. Skoro da nema velikog projekta u Srbiji, a da u njemu ne učestvuje Energoprojekt i mislim da takve kompanije moraju da se sačuvaju“, govorila je Mihajlović.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.