Državu Srbiju će Moravski koridor, bez kamata na do sada ugovorene zajmove od 1,9 milijardi evra, koji će se otplaćivati do 2037, u najboljem slučaju koštati 2,2 milijarde evra ili tri puta više od cene po kojoj je trebalo da bude završen, pre kraja 2023, piše Radar.
Taj rok za završetak saobraćajnice najavio je, prilikom svečanog otvaranja radova, 28. decembra 2019, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Još pre pet i po godina moglo se naslutiti da će Behtelu i Enki naprednjačka vlast za izgradnju Moravskog koridora isplatiti mnogo više od 745 miliona evra, plus 20 odsto za nepredviđene troškove, kao što je predviđeno komercijalnim ugovorom, koji je u ime Vlade u decembru 2019. potpisala tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Iz državne kase, za do sada najskuplji infrastrukturni projekat u Srbiji, već je isplaćeno 221,6 milijardi dinara ili 1,9 milijardi evra, s tim što su u ovogodišnjem budžetu predviđene garancije države za još 300 miliona evra zajmova, a 3. decembra prošle godine Skupština je potvrdila poslednji od četiri već ugovorena kredita za „prvi digitalni auto-put“ od 260 miliona.
Revidiranom Fiskalnom strategijom za 2026, sa projekcijama za 2027. i 2028, ministar finansija Siniša Mali za taj projekat i dogodine planira 7,3 milijarde dinara ili oko 62 miliona evra, što će konačni ceh pogurati na skoro dve i po milijarde evra.
Ovakav rasplet mogao se, doduše, naslutiti čim su radovi na auto-putu od Pojata do Preljine počeli, što potkrepljuje i mejl prepiska, u kojoj su, krajem 2020 i početkom 2021, učestvovali brojni državni zvaničnici, među kojima i državna sekretarka u resornom ministarstvu Aleksandra Damnjanović, sada Sofronijević, koja je u međuvremenu postala ministarka.
Autentičnost te prepiske za Radar je potvrdio tadašnji dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu, profesor Vladan Kuzmanović, u to vreme član Republičke revizione komisije.
Kada je shvatio da se bori sa vetrenjačama i da su uzaludna sva nastojanja da skrene pažnju na uočene nedostatke koje bi, pre nego što se nastave radovi na deonici od Kruševca do Adrana, trebalo otkloniti u sektorima 4 i 6, kod Velike Drenove i Vrnjačke Banje, Kuzmanović je 9. maja 2021. poslao mejl državnim sekretarkama Aleksandri Damnjanović i Milani Rakić i članovima Republičke revizione komisije, sa njenim predsednikom Radojkom Obradovićem na čelu.
„Sada imate kompletnu informaciju, pa vas molim da se setite ovog mejla kada budemo svedoci enormnih troškova izgradnje Moravskog koridora usled lošeg Idejnog projekta i silnih nepredviđenih radova, koji su mogli biti izbegnuti da ste poslušali struku“, napisao je Kuzmanović u poslednjoj rečenici mejla, verovatno i ne sluteći da će pet godina kasnije cena tog projekta biti skoro utrostručena.
U istoj poruci pre toga sve članove Revizione komisije još jednom je obavestio da je Saobraćajni institut CIP, kao projektant, u odgovoru na propuste, koje je u svom izveštaju, kao ovlašćeni izvestilac navela docentkinja Građevinskog fakulteta Sanja Fric, „izneo grube neistine i maliciozne optužbe na račun izvestilaca i Fakulteta, u očiglednoj nameri da skrene pažnju Revizione komisije sa propusta koje je kao projektant učinio u toku izrade planskog dokumenta i Idejnog projekta auto-puta Moravski koridor, za sektore 4 i 6“.
Na posebnoj sednici Revizione komisije, članovima komisije umesto originalnog izveštaja koordinatora svih izvestilaca, Sanje Fric, dostavljen je izmenjen i nepotpisan Zbirni izveštaj, iz koga su jednostavno izbačene dve ključne primedbe i zaključak da se projekat „ne prihvata“, što je značilo da je Saobraćajni institut CIP kao projektant dužan da otkloni uočene propuste.
U mejlu Kuzmanović upozorava da bi „sve drugo bio opasan presedan u radu Revizione komisije“ i precizira da je rešenje na kojem insistira CIP za oko 10 miliona evra skuplje od onoga što predlažu eksperti za puteve, Sanja Fric, Vladimir Gucić i Goran Mladenović.
U Zbirnom izveštaju, Sanja Fric kao izvestilac jasno je napisala da je rešenje koje za denivelisane raskrsnice, takozvane petlje kod Vrnjačke Banje i Velike Drenove predlaže CIP „tehnički korektno, ali retko primenjivo u domaćoj i stranoj praksi, nelogično i povrh svega neracionalno i predimenzionirano i kroz korekciju rešenja postoji opravdana mogućnost za značajno smanjenje investicije na sektoru 6, zajedno sa predloženom uštedom na sektoru 4, u ukupnom iznosu čak i do 10 miliona evra.
Fric je takođe navela da je projektantu data sugestija kako da optimizuje rešenje, ali da on tu sugestiju nije prihvatio i nije uradio varijantno rešenje na nivou Idejnog projekta.
Bilo kakvim izmenama protivile su se i državne sekretarke Damnjanović i Rakić i predsednik Revizione komisije Radojko Obradović, pravdajući svoj stav, između ostalog, nedostatkom vremena i ugovorenim penalima, koje bi država morala da plaća za svaki dan kašnjenja.
Poseban kuriozitet je što na sajtu resornog ministarstva još piše da je posao sa Behtelom direktno ugovoren „na osnovu međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Vlade SAD“, iako takav međudržavni ugovor nikada nije potpisan.
Sve u svemu, projektant je tri meseca odbijao da koriguje loše projektno rešenje denivelisanih raskrsnica i trase auto-puta, što je mnogo više vremena nego što je realno bilo potrebno da se projekat izmeni i postupi po primedbama izvestioca.
Indikativno je, takođe, da nikom od ovdašnjih zvaničnika nije na kraj pameti palo da od Behtela i Enke traže da oni plate penale, jer su dogovoreni rok za završetak radova probili još pre 27 meseci i što će svoj deo posla, po svemu sudeći, završiti sa čak četiri godine zakašnjenja.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.