Rad klima-uređaja koji stručnjaci preporučuju kao idealan za uštedu struje i novca

Stalna je rasprava o tome da li klima uređaj treba da stalno radi ili da bude isključen kada se ode na posao tokom dana.

Neki se kunu da je isključivanje klima uređaja kada su odsutni nekoliko sati energetski najefikasnija i najisplativija metoda. Drugi kažu da je bolje ostaviti ga da neprekidno radi, sprečavajući sistem da se napreže da brzo ohladi kuću koja se zagreje tokom dana.

Tri stručnjaka koje je intervjuisao Asošijejted pres složila su se da je podešavanje termostata na nekoliko stepeni više nego obično dok se odsustvuje iz kuće najbolji način da se uravnoteži energetska efikasnost sa udobnošću i vlažnošću.

Iako isključivanje klima uređaja na nekoliko sati i ponovno uključivanje može uštedeti novac i energiju u poređenju sa njegovim neprekidnim radom, to može dovesti do problema sa buđi u vlažnim sredinama, kao i do habanja tog uređaja koje može prouzrokovati češće popravke. Sve to varira u zavisnosti od drugih faktora, uključujući nivo udobnosti, tip klima uređaja i izolaciju zgrade.

Po podacima Ministarstva energetike SAD, podešavanje termostata za 4-6 stepeni Celzijusa naviše od uobičajenog tokom osam sati dnevno može uštedeti do 10% godišnje na struji za hlađenje.

„Ako ste odsutni na oko 15 minuta da biste otišli ​​u prodavnicu, nećete imati nikakve koristi“ od isključivanja klima uređaja, rekla je Elizabet Hjuit, profesorka i stručnjakinja za urbanističko planiranje Univerziteta Stoni Bruk.

Logično je da, „ako idete na posao, recimo na osam sati ili tako nekako, skoro uvek ćete uštedeti više energije i novca isključivanjem“, rekla je ona, ali to nije i najbolje.

Povećanje temperature termostata za 0,6 stepeni Celzijusa donosi uštedu od oko 3% u troškovima hlađenja, rekao je Patrik Felan, mašinstva na Državnom univerzitetu Arizone, a ostavljanje klima uređaja isključenog satima, a zatim ponovno uključivanje, može dovesti do habanja što rezultira češćim popravkama.

To je zato što klima sistemima može biti potrebno 15 do 30 minuta pošto se uključe da bi postigli najefikasniji rad.

Koliko energije i novca možete uštedeti zavisi od vrste kuće u kojoj živite, rekao je Gregor Hence, profesor arhitektonskog inženjerstva na Univerzitetu Kolorado u Boulderu.

Kuće izgrađene od teških materijala poput betona ili cigle duže zadržavaju hladan vazduh, dok se starije kuće sa većom promajom brže zagrevaju. U manje izolovanim kućama, rekao je Hence, ima smisla podesiti termostat naviše čak i ako izlazite na samo nekoliko sati, jer bez toga temperatura u kući može brzo porasti.

Bez obzira da li imate prozorsku jedinicu, pametni termometar ili centralnu klimatizaciju, to može uticati na vašu uštedu.

Hjuit je rekla da je prskanje „jeftine pene u spreju za izolaciju u procepe kroz koje prolazi vazduh, lako ostvarivo, ne košta mnogo i zaista pomaže u održavanju unutrašnje temperature u vašem domu“.

Felan kaže da su „pametni termostati“ praktičan alat jer „uče“ praćenjem ljudi pomoću senzora i podižu temperaturu kada nikoga nema kod kuće kako bi uštedeli energiju, a smanjuju je kada se ljudi vrate.

„Ako prelazite sa običnog ručnog termostata na instaliranje ‘pametnog’, možete očekivati uštedu od oko 10%“ struje, rekao je Felan.

Svaki stručnjak s kojim je razgovarala agencija AP je rekao da jednostavni potupci poput blokiranja sunčeve svetlosti mogu mnogo doprineti održavanju prijatne temperature u kućama.

Hence je ukazao na „istorijski proverene strategije“ poput otvaranja prozora noću kada je hladnije, a Hjuit je dodala da spuštene roletne mogu napraviti razliku od nekoliko stepeni.