Psiholog: „Stopa nasilja u školama u Srbiji nije značajno povećana od 2009. ali je ono brutalnije“

Škole u Srbiji ne beleže značajno povećanje stope vršnjačkog nasilja od 2009. godine, kada je prvi put izašao protokol o zaštiti učenika od nasilja, ali je ono poslednjih godina brutalnije nego ranije, izjavila je psiholog u Osnovnoj školi „Dositej Obradović“ u Nišu Branislava Krasić.

Ona je na skupu „Briga o deci kao zajednička odgovornost“ u niškoj Gradskoj kući ocenila da je povećana svest o nasilju i da se ono danas manje prikriva.

„Postoji veći broj prijava u odnosu na 2009. godine, ali nije povećana stopa nasilja već svest o nasilju koje se manje prikriva a sa druge strane češće su prijave koje zapravo i ne spadaju u nasilje već u klasične razvojne vršnjačke konflikte među decom“, izjavila je Krasić na skupu organizovanom povodom 25. februara, Međunarodnog dana borbe protiv vršnjačkog nasilja.

Po njenim rečima, školski sistem u Srbiji je u jednom trenutku bio „prebukiran“ prijavama nasilja iako u većini slučajeva prijave nisu podnosila deca koja su zaista bila žrtve nasilja.

„Uglavnom se prijavljivalo nasilje koje nije nasilje, već su to neki konflikti poput guranja. Prijave su se pre svega odnosile na fizičko nasilje“, izjavila je Krasić.

Ona je navela da je ranije dominiralo fizičko nasilje među dečacima, a socijalno među devojčicama.

„Socijalno nasilje imalo je uzan dijapazon delovanja u smislu da se moglo prenositi u jednoj veoma zatvorenoj grupi dece. Sa pojavom društvenih mreža, nasilje je brutalnije jer može da se širi na mnogo više nivoa i samim tim izaziva veće posledice kod pojedinaca koji su mu bili izloženi“, kazala je Krasić.

Dodala je da se žrtve, posebno deca, „veoma teško ohrabruju da nasilje prijave“.

„Postoji psihološka dominacija moći, tako da onaj koji je žrtva nasilja doživljava nasilnika kao dominantnog prema sebi i zato mu je mnogo potrebno da to nekome kaže“, izjavila je Krasić.

Nasilje, dodala je ona, mnogo češće prijavljuju osobe koje nisu žrtve.

„Upravo zbog toga je važno raditi na ohrabrivanju dece da prijave nasilje, da deca shvate da reći da si bio žrtva ne znači da si istovremeno bio i slabić kako to deca obično govore“, kazala je Krasić.

Ocenila je da je ključna uloga škole izgradnja samopozdanja i socijalnih veština kod dece kako bi se ona osećala dovoljno moćno i kompetentno da se usude na određene korake.

„Preterena zaštita kojoj su sklone i porodica i škole ne izgrađuje samopouzdanje i socijalne veštine kod dece“, navela je ona.