Prva nedelja rata u Iranu koštala SAD 11,3 milijarde dolara, druga je u toku

Pentagon – Ministarstvo odbrane SAD, rekao je Kongresu – palamentu SAD da je prva nedelja rata u Iranu koštala SAD 11,3 milijarde dolara, prenela je osoba upoznata s tim.

Pentagon je procenu dao Kongresu na brifingu ove nedelje.

Vojska je izvestila da je potrošila pet milijardi dolara samo na municiju tokom prva dva dana rata koji je počeo 28. februara.

Vlada SAD je ranije naznačila da će poslati Kongresu zahtev za dodatno finansiranje rata, ali čini se da je ta ideja za sada zamrla.

Senator vladajućih republikanaca Rodžer Viker, predsednik Komiteta Senata – gornjeg doma parlamenta, za oružane snage, rekao je u sredu da ne očekuje dodatni zahtev ovog meseca.

Iran je u sredu otvorio vatru na trgovačke brodove i ciljao Međunarodni aerodrom u Dubaiju, eskalirajući kampanju zagušenja oblasti Persijskog zaliva bogatog naftom, dok u svetu zabrinutost raste, a američki i izraelski napadi iz vazduha pogađaju Islamsku Republiku.

Iranski odgovor na iznenadno izraelsko i američko bombardovanje koje je počelo pre 12 dana preokrenuo je trgovinske puteve, ugušio snabdevanje gorivom i đubrivom iz Zaliva i ugrozio vazdušni saobraćaj kroz jedan od najprometnijih regiona sveta. Obe strane su se ukopale, nadajući se da će nadživeti drugu.

U međuvremenu, izraelska obaveštajna procena otkrila je da je novi iranski vrhovni vođa, ajatolah Modžtaba Hamnei, ranjen na početku rata — na dan kada je njegov otac i prethodnik, ajatolah Ali Hamnei, ubijen u izraelskom vazdušnom napadu. Nisu dati detalje o prirodi povreda.

Pedesetšestogodišnji Hamnei čija je supruga takođe poginula u izraelskom napadu, nije viđen otkako je u ponedeljak postao vrhovni vođa. Jusef Pezeškijan, sin iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, napisao je na društvenim mrežama da je čuo da je Mojtaba ranjen, ali da su mu prijatelji rekli „zdrav je i da nema problema“.

U Teheranu kasno u sredu, svedoci su rekli da su čuli napade iz vazduha, eksplozije i jaku vatru protiv-vazduhoplovne artiljerije. Takođe su mogli da čuju zujanje dronova iznad glave.

Posledice širom Bliskog istoka su se proširile dok je Izrael napadao, kako je rekao, mete povezane sa militantima Hezbolaha koje podržava Iran u Libanu. Agencija UN za izbeglice saopštila je da je najmanje 759.000 ljudi interno raseljeno u Libanu, dok je više od 92.000 prešlo u susednu Siriju.

Dva iranska drona su udarila u blizini aerodroma u Dubaiju, gde se nalazi avio-kompanija za dugolinijske letove Emirati i najprometnija kompanija na svetu za međunarodna putovanja. Četiri osobe su ranjene, ali su letovi nastavljeni.

U omanskoj luci Salala, vatrogasci su se u sredu borili sa požarom u rezervoarima za gorivo nakon višednevnih iranskih napada, po novinskoj agenciji Omana.

Savet bezbednosti UN je u sredu glasao za usvajanje rezolucije kojom se zahteva obustava „gnusnih napada“ Irana na njegove susede u Zalivu.

„Međunarodna zajednica je odlučna u odbacivanju ovih iranskih napada na suverene zemlje koje ugrožavaju stabilnost, posebno u regionu od strateškog značaja za svetsku ekonomiju, energetiku, bezbednost i trgovinu“, rekao je ambasador Bahreina u UN, Džamal ​​Alrovajei.

Glasanje od 13-0 u najmoćnijem telu UN odražava izolovani stav Irana koji je agresivno odgovorio na izraelske i američke napade. Kina i Rusija – dva iranska saveznika – uzdržale su se od glasanja.

Njihovi ambasadori u UN nazvali su predlog rezolucije „izuzetno neuravnoteženim“ jer se u njemu ne pominju napadi SAD i Izraela na Teheran koji su započeli rat.

Ruski ambasador u UN, Vasilij Nebenzja, rekao je da bi to moglo ostaviti utisak da je Iran, „sopstvenom voljom i iz zlobe, izvršio ničim izazvan napad na arapske države“. Iranski ambasador u UN Amir Saeid Iravani rekao je da rezolucija „namerno ignoriše osnovne uzroke trenutne krize“.

Iran je efikasno zaustavio teretni saobraćaj kroz uski Ormuski moreuz, kroz koji prolazi petina sve svetske nafte. Takođe je ciljao naftna polja i rafinerije u arapskim zemljama Zaliva, da stvori dovoljno globalne ekonomske patnje kako bi izvršio pritisak na Sjedinjene Države i Izrael da prekinu napade na Iran.

Najmanje 12 napada na brodove oko moreuza potvrđeno je od početka borbi, prema dva globalna praćenja, a najmanje sedam mornara je poginulo.

Sjedinjene Države su se obavezale da će moreuz držati otvorenim i predvode intenzivne napade iz vazduha na iransku Ratnu mornaricu i lučki grad Bandar Abas. Američka vojska je u utorak saopštila da je uništila 16 iranskih minopolagača u blizini moreuza.

Neki tankeri, za koje se veruje da su povezani sa Iranom, nastavljaju da prolaze kroz moreuz.

Firma za praćenje robe Kpler saopštila je da je Iran ponovo pokrenuo izvoz sirove nafte preko svog naftnog terminala Džask u Omanskom zalivu.

Cene nafte su ostale znatno ispod vrhunaca u pondeljak, ali je cena sirove nafte tipa Brent koja je međunarodni standard, bila porasla od početka rata do srede za oko 20%. Potrošači širom sveta to već osećaju na pumpama.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) je u sredu pristala da oslobodi najveću količinu hitnih rezervi nafte u svojoj istoriji, u pokušaju da ublaži uticaj rata na energetska tržišta.

Ta organizacija sa sedištem u Parizu je saopštila da će staviti na raspolaganje 400 miliona barela nafte iz hitnih rezervi svojih zemalja članica, što je više nego dvostruko više od količine koju su oslobodili pre četiri godine kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

To bi moglo da zameni zalihe koje su trenutno van tržišta otprilike tri nedelje, rekao je Brus Bulok, direktor Instituta za energiju Magvajer na Južnom metodističkom univerzitetu.

Tokom posete Ohaju u sredu, američki predsednik Donald Tramp je rekao da će iskoristiti američke strateške rezerve nafte da bi pokušao da obuzda rast cena gasa. Nije precizirao koliko barela nafte će SAD osloboditi.

Istovremene eksplozije potresla su južna predgrađa Bejruta u sredu uveče, izazvajući velike požare i oblake dima.

Izraelska vojska je saopštila da je reagovala na desetine raketa Hezbolaha ispaljenih istovremeno širom severnog Izraela.

Najmanje 634 osobe su poginule u Libanu od početka poslednjih sukoba, saopštilo je u sredu libansko Ministarstvo zdravlja.

Iranske vlasti kažu da je tamo poginulo više od 1.300 ljudi, a Izrael je prijavio 12 mrtvih. SAD su izgubile sedam vojnika, dok je osam zadobilo teške povrede.