Učestale vremenske nepogode i grad, koji sve češće pogađaju Srbiju, nanose značajnu štetu poljoprivrednim usevima i plodovima. Iako osiguranje u poljoprivredi nije obavezno, resorno ministarstvo razmatra uvođenje obaveznog osiguranja za sve korisnike subvencija, što bi, prema rečima ministra poljoprivrede Dragana Glamočića, dovelo do povoljnijih uslova osiguranja i bolje zaštite proizvodnje.
Zanimljiv je podatak da osiguravajuće kuće imaju zakonsku obavezu da svaki deseti dinar naplaćen za osiguranje od grada uplate u državnu kasu, upravo za finansiranje protivgradne zaštite. Procenjuje se da su osiguravači u poslednjih pet godina na taj način uplatili 1,76 milijardi dinara. U 2024. godini, taj iznos je bio 344 miliona dinara.
Ministarstvo poljoprivrede, iako je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) nadležan za operativno upravljanje protivgradnim sistemom, pruža finansijsku i stratešku podršku za njegovu modernizaciju. U toku su pripreme za automatizaciju Radarskog centra Bukulja i modernizaciju sistema na teritoriji radarskog centra Užice.
Glamočić je podsetio da država već sada regresira između 40 i 70 odsto uplaćene premije osiguranja, u zavisnosti od regiona i vrste proizvodnje.
Prema podacima RHMZ-a, grad se najčešće javlja u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, kao i na području Fruške gore, Srema, južne Bačke i Kopaonika. Šteta od grada na poljoprivrednim kulturama u periodu od 2015. do 2017. godine iznosila je oko 5,8 milijardi dinara.
Iako je budžetom za 2025. godinu za sistem odbrane od grada predviđeno blizu 1,3 milijarde dinara, a ugovorena je nabavka protivgradnih raketa u vrednosti od 719,6 miliona dinara, postavlja se pitanje efikasnosti celokupnog sistema, pogotovo u svetlu globalnih trendova rasta osiguranih i neosiguranih gubitaka od prirodnih katastrofa.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.