Protest u Orašcu: Ruke i značke su im krvave, narod se obavezuje da sve naplati sa kamatom

Studentski protest „Sretnimo se ponovo“ u Orašcu, povodom Dana državnosti Srbije – Sretenja, završen je večeras oko 18.30, a govornici su sa njega poručili su vlastima da su im „ruke i značke krvave“, navodeći da se narod Srbije „obavezuje da im sve naplati sa kamatom“.

Otpuštena sekretarka Medicinskog fakulteta u Beogradu Marija Radovanović izjavila je u svom govoru na bini ispred Osnovne škole „Prvi srpski ustanak“ da je nije slomio otkaz, koji je dobila nakon ukazivanja na nepravilnosti na tom fakultetu, na koji, kako tvrdi, nije reagovano po naredbi ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića.

„Čast mi je što sam jedna od mnogih zaposlenih na univerzitetu koji su se suprotstavili ovom režimu i koji su zbog toga progonjeni. To nosim kao orden. Režim nam je odgovorio kroz pritiske i otkaze“, kazala je Radovanović.

Optužila je vlast da organizuje sve napade koji se dešavaju nad studentima i drugim protivnicima režima, poručujući – „ruke su im krvave i značke su im krvave“, jer su uveli „princip nekažnjivosti napada na studente“.

„Režim na nas šalje svoje barabe – sa uniformama i bez uniformi, sa suzavcima i bez suzavaca, sa propisanim naoružanjem i sa zabranjenim zvučnim naoružanjem“, kazala je Radovanović, navodeći primere posebno devojaka koje su pretučene i za koje je rekla da niko nije odgovarao.

Studentkinja Hristina sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu kazala je da kada je tužilaštvo počelo da se približava visokoj korupciji i kada je postojala opasnost da stignu do vrha vlasti, doneti su takozvani „Mrdićevi zakoni“.

„Oni nisu doneti radi pravde i efikasnosti, već da bi se sprečilo da sudstvo i tužilaštvo stignu do vrha vlasti“, kazala je studentkinja.

Ocenila je da je režim time „promenio pravila igre“, jer kada sudstvo padne – sve postaje samo puka forma.

„Zakon se primenjuje striktno i strogo prema građanima, a selektivno prema vlastima… I u Beogradu, i u Novom Sadu, i u Novom Pazaru i u Kosovskoj Mitrovici, vladavina prava je namerno oslabljena“, rekla je ona.

Studentkinja je poručila da se oni neće skloniti i umoriti, ističući da je strah prolazan, kao i laži, ali da ostaju istina, pravda i oni.

„Strah više ne radi, pristanak više nije opcija – ovo nije pretnja, ovo je odluka“, kazala je ona.

Bivši košarkaški reprezentativac Srbije Vladimir Štimac izjavio je da je danas prvi put na protestu od ukidanja „nezakonitih i sramnih mera“ zabrane prisustva javnim okupljanjima.

„Mislili su da će nas zidovima i zabranama razdvojiti. Nisu znali da se ideja slobode ne može pritvoriti“, kazao je Štimac.

Ocenio je da su pokušali da ih podele i posvađaju, ali da je studentski pokret je odgovorio jednistvom i istom željom za pravdom i istinom.

„Naša borba ovde protiv kriminala i bezakonja je ista kao borba Srba na Kosovu i Metohiji, bez pomoći države i bez pomoći ovog izdajničkog režima, koji ih je ostavio dole da se bore svaki dan. A onda ovde imamo jednog čoveka koji kaže – ne dam Gazivode, ne dam tablice… Dao si sve. Al kako je dao njih, tako će dati i nas, ako se ne opametimo i svi stanemo uz studente“, kazao je Štimac.

Advokat Stanko Fuštar rekao je u obraćanju, kako je naveo, voždu Karađorđu koji je pokrenuo Prvi srpski ustanak, da u Srbiji nema ropstva na papiru, „ali trpimo tamnovanje na svakom koraku“.

„Da si danas živ, gledao bi čestiti vožde, kako nam biju decu koja traže pravdu. Umesto da ih slušaju, oni ih ućutkuju. Srbija je umorna od laži i nepravde, dok se nevini guraju u kazamate“, kazao je advokat.

Prema njegovim rečima, Karađorđe je podigao ustanak za slobodu, zbog čega je upitao – da li je ovo Srbija zbog koje je ustao, dodajući da ipak ima još onih koji „ne pristaju na poniženje“ i da zbog toga Srbija danas „donosi presudu“.

„Krivi su zato što su nam oteli mladost i nadu, zato što su pokušali da nas ućutkaju, zato što hoće decu da nam utamniče, zato što se smeju majkama koje su izgubile sinove i kćeri. Narod Srbije se obavezuje da im sve naplati sa kamatom“, kazao je advokat Fuštar.

Studenti su na početku govora izrazili nadu da će početak promena u Srbiji početi pobedom na lokalnim izborima u Aranđelovcu, koji bi trebalo da budu održani ove godine.

Profesor Miroslav Marković iz Aranđelovca kazao je da sa današnjeg protesta traže da državne institucije rade i da pravda bude jednaka za sve, dodajući da se raduju jedinstvenoj listi na izborima u tom za koji mesec.

Drugi deo studentskog protesta „Sretnimo se ponovo“, počeo je večeras oko 17.30 u Orašcu, na trgu ispred Osnovne škole „Prvi srpski ustanak“, organizovan povodom Dana državnosti Srbije – Sretenja.

Kako je najavljeno, program u Orašcu posvećen je „narodnom ustanku i ustaničkoj Srbiji“, a prvi deo programa u Kragujevcu bio je posvećen „ustavnoj Srbiji i Sretenjskom ustavu – simbolu borbe za slobodu i državnost“, donetom u tom gradu.

Prvi deo protesta održan je u Kragujevcu, a završen je oko 14 časova nastupom hora i pozivom građanima da formiraju automobilsku kolonu ka Orašcu.

Građani i studenti su u koloni dugoj više kilometara putovali do Orašca od prigradskog naselja Šumski raj.

Studentski skup je u Kragujevcu počeo oko 11 časova, a u 11.52 održana je šesnaestominutna tišina za 16 žrtava koje su stradale usled pada nadstrešnice novosadske Železničke stanice.

Okupljeni su na raskrsnici između Zastavinog solitera i mosta na Lepenici postavili 16 stolica na kojima su nalepljeni papiri sa imenima ljudi koji su poginuli u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine godine, a na svakoj stolici je i jedna bela ruža.

Okupljenima se obratila bivša profesorka novosadskog univerziteta Jelena Kleut, kojoj je prekinut radni odnos nakon što nije izabrana u zvanje redovne profesorke.

„Danas slavimo prošlost pogleda uperenog ka budućnosti. I Sretenjski ustav gledao je u budućnost, a danas, naši studenti su vesnici te neke drugačije, bolje budućnosti. U toj budućnosti, moć onih koji su na vlasti ograničena je Ustavom i zakonima koji jednako važe za sve. I snažnim institucijama koje štite građane i njihova prava“, kazala je Kleut.

U Orašcu je danas održana i centralna državna manifestacija povodom Dana državnosti Srbije – Sretenja koju je predvodio premijer Đuro Macut.