Prolećno vreme stiže u Beograd 26 dana ranije zbog klimatskih promena

Prolećno vreme u Beogradu u poslednjih 10 godina, usled klimatskih promena, stiže gotovo mesec dana pre kalendarskog početka proleća.

Analiza koju je uradio portal Klima101 sa timom sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, pokazuje da se prosečna temperatura na prvi dan proleća u Beogradu povećala sa 8,8 stepeni u periodu od 1961. do 1990. godine na 10,1 stepen u periodu od 2016. do 2025.

„Prema našoj analizi, tokom poslednje decenije prolećno vreme stiže u Beograd već 22. februara, što je čak 26 dana pre kalendarskog početka proleća“, rekao je profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đurđević, jedan od autora analize i stručnjak za klimatske promene.

Analiza je imala dva koraka. Prvo je izmerena medijalna srednja dnevna temperatura u Beogradu, 20. marta, u periodu od 1961. do 1990. godine i ona je iznosila 8,8 stepeni.

Zatim su autori analize iskoristili ovu temperaturu i tražili kada je, za svaku godinu od 1961. do danas, ova temperatura bila nadmašena bar pet dana uzastopno.

„Taj peti dan smo proglasili ‘početkom proleća'“, objašnjava asistent na Fizičkom fakultetu u Beogradu i autor analize Lazar Filipović.

Kako pokazuje analiza, u poslednjoj deceniji (2016-2025), razlika u odnosu na nekadašnju normalu je dramatična: prolećni vremenski uslovi u proseku se javljaju već 22. februara.

To znači da proleće danas stiže u Beograd skoro mesec dana pre kalendarskog početka.

„Prema našoj metodologiji, u ranijoj normali (1961-1990) početak proleća je imao mnogo ustaljenije ponašanje. Samo četiri puta je početak bio pre 1. marta u ovom periodu, dok se nakon 1991. godine ovo desilo 16 puta“, naveo je Filipović.

Raniji dolazak proleća sa sobom nosi i niz povišenih rizika, ukazuje se u analizi.

U poljoprivredi, ranije proleće znači raniji početak rasta i razvoja biljaka, što podiže rizik od mraza, koji je prethodnih godina drastično uticao na berbu u voćnjacima širom Srbije.

„Pored toga, ima i drugih posledica kao što je narušavanje godišnjeg hidrološkog ciklusa, širenje raznih štetočina, ranija sezona alergija, raniji rizik od požara na otvorenom“, dodaju autori analize.

Ovo „obesmišljavanje“ kalendara Đurđević vidi kao deo šireg procesa transformacije klime na našim prostorima.

„Možda najzanimljiviji uvid jeste upravo to ‘topljenje zime’. Definitivno idemo ka tome da, umesto četiri godišnja doba vekovima tipična za umerene geografske širine, imamo dve sezone – toplu i hladnu – bez jasnih prelaznih perioda. Jedino nisam siguran kako ćemo ta buduća dva godišnja doba uopšte zvati“, navodi Đurđević.

Analiza sa Instituta za meteorologiju u Beogradu potvrđuje da raniji dolazak proleća nije samo naš subjektivni utisak, već nova klimatološka realnost glavnog grada Srbije.