Nedostatak vlage u zemlji zbog slabih kiša proteklih meseci ugrožava ne samo prolećne useve već i pšencu koja je jesenas zasejana, rekli su danas poljoprivrednici od Subotice do centralne Srbije.
„Poslednja kiša pala je pre tri nedelje, svega pet litara po kvadratu, a pšenica vlatava i posle toga joj treba voda da napuni zrno. Ako kiša padne za nedelju dana moći će da se spasi ta ratarska kultura, ali prognoze nisu optimistične. Ako ne padne kiša u tom roku prinos će, prema trenutnoj proceni, biti 20-30 odsto manji“, rekao je za Betu ratar iz okoline Subotice Miroslav Matković.
Poljoprivednici, prema njegovim rečima, strahuju da bi prinos mogao da bude samo četiri-pet tona po hektaru, što je skoro upola manje od dobrog roda.
Nedeljo Savić iz okline Požarevca rekao je da poljoprivrednici ne znaju šta da rade jer pšenici nedostaje vlaga, a napadaju je i razne štetočine, od ptica, buba, skakavaca… Pšenica je, kako je rekao, počela da cveta i sad joj je najpotrebija vlaga, a nema je, pa su donji listovi počeli da žute.
„Odlučili smo da pšenicu ne prskamo pesticidima jer kada nedostaje vlage u zemlji ona povlači više otrova kroz list“, rekao je Savić.
Dodao je da je ovo treća sušna godina i da ni stariji meštani ne pamte da kiše nema u martu i aprilu i da su ugrožene, čak i jesenje kulture.
Naveo je da je kukuruz nikao jer je bilo manje kiše kada ga je posejao, ali da sada ne napreduje, ne raste, i da ga je strah da češće odlazi u njivu i vidi ga u takvom stanju.
„Ne znamo šta da radimo, ovo je užas, bolje da smo se kockali nego što smo radili“, rekao je Savić koji je posejao 80 hektara pšenice, 70 hektara sumcokreta i 50 hektara kukuruza.
Prema rečima Jovice Jakšića iz Bavaništa, iz južnog Banata, nema dovoljno ni podzemnih voda u bušotinama.
On je rekao da je juče jedva uspavao da iz bušotine izvuče i natoči prskalicu od 1.300 litara da bi poprskao pšenicu herbicidima. Dotok podzemne vode u bušotini je, kako je naveo, slab, punjenje rezervoara prsklice traje veoma dugo, a potrebno mu je vode za njih desetak.
Istakao je da su suvi i kanali jer su podignute brane na Dunavu, verovatno zbog potrebe za vodom hidrocentrale „Đerdap“.
Poljoprivrednik Peđa Veljković iz okoline Kraljeva naveo je da je pre četiri-pet dana palo od 12 do 16 litara kiše po kvadratu, što je pomoglo da kukuruz počne da niče, ali su vetar i visoka temperatura već osušili tlo i potrebna je nova kiša.
Dodao je da je neobično da u tom kraju tako dugo duva jak vetar koji brzo „istera“ vlagu iz zemlje.
Poljoprivrednik Zoran Stojanović iz Ražnja kod Paraćina naveo je da je nedavno pala kiša i da usevi još nisu u krizi zbog nedostatka vlage.
„Ali ako uskoro ne padne kiša biće ugrožene ne samo ratarske kulture, nego i voće. Imam voćnjak šljiva na tri hektara, prošle godine mraz je uništio rod 100 odsto, ove godine su dobro rodile, ali im treba kiša da bi rod mogao da opstane“, rekao je Stojanović.
Dodao je da je nedavno pokošena detelina za seno, ali je pitanje da li će je biti za drugo košenje, ako ne bude kiše.
Još veći problem od smanjenih padava je, prema njegovim rečima, to što se posle dve katastrofalne suše nije povratio nivo podzemnih voda (bunari) na stanje od pre suša
„Pao je nivo podzemnih voda već nekoliko godina i na jugu Srbije“, rekao je poljoprivrednik iz okoline Leskovca Boban Gligorijević.
U starim bunarima, dubokim do desetak metara, od pre nekoliko godina, kako je naveo, više nema vode, pa se traži arterijska voda na oko 24 metra dubine.
„Ratarske kulture u okolini Leskovca još nisu u krizi jer je nedavno pala neka ‘sitna’ kiša“, rekao je Gligorijević.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.