Profesor Šumarskog fakulteta: U Srbiji se štede resursi, pa na kraju sve skuplje platimo

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Slobodan Milanović je govoreći o adekvatnom odgovoru na letnje šumske požare, ocenio da se u Srbiji štede resursi, ali na kraju država sve skuplje plati, piše Nedeljnik.

Milanović je kazao da ne zna da li su nadležne službe dobro reagovale, između ostalog i jer se u Srbiji vodi restriktivna politika korišćenja helikoptera.

„Najefikasnije je koristiti ih u početnoj fazi pojave požara – kada se suočavate sa gašenjem hektar-dva, ne veće površine. Kada gasite požar od 50, 100, 150, 1.000 ili 2.500 hektara, kolika je do sad procenjena požarna površina u Deliblatskoj peščari, onda koristite tri-četiri helikoptera koji lete čitav dan, a to je sve jako skupo“, rekao je on.

Ocenio je da je potrebno nabaviti još helikoptera i drugih sredstava.

„Mi smo zemlja kontinentalnog tipa i ne možemo da koristimo efikasno kanadere zato što nemamo dovoljno velikih vodenih površina sa kojih bi oni mogli da uzimaju vodu. Kod nas su idealni helikopteri za direktno suzbijanje požara“, kazao je on.

Dodao je da su potrebna i lakša vozila koja mogu da dopru na nepristupačna mesta, kao što je bilo s požarom ovih dana kod Ušća.

„Tu je fizički nemoguće prići, nema puteva ili su loši. Morali su da koriste naprtnjače, uz primenu helikoptera“, rekao je on.

Ukazao je i da može da se unapredi i „sistem za brzo reagovanje“.

„Mi nemamo sistem za ranu detekciju, to je osnovna stvar. Kod nas se požar gasi kad to neko prijavi Sektoru za vanredne situacije, a ako niko ne prijavi, gase moje kolege šumari“, istakao je on.

Dodao je da su oni po Zakonu o šumama obavezni da prvi reaguju, ali da pre toga obaveste Sektor za vanredne situacije, jer su oni nadležna institucija za sve rizike, pa i za rizik od požara.

Milanović je rekao da posledice velikih požara po prirodu zavise od više faktora, „pre svega od intenziteta gorenja: Što se razviju više temperature, a mogu da dostignu do 1.000 stepeni, to su štete veće, a vi se suočavate posle sa maltene sterilisanom površinom gde je potpuno stradalo zemljište“ i, naravno, šitav šumski ekosistem.

„Ukoliko nemate toliko intenzivno gorenje, onda su posledice nešto manje. Neka stabla će da prežive, neka će biti delimično oštećena, ali većina tih stabala su na duži rok osuđena, nažalost, na smrt“, upozorio je on.

Druga stvar koja utiče, kako je naveo, jeste veličina požara jer što je veća požarna površina, to se ta površina kasnije teže regeneriše.

„Zavisi i od tipa vegetacije koja je stradala. Nije isto da li gore borove šume, da li gore hrastove ili bukove šume, jer svaka od njih ima različitu otpornost na požare i različitu moć regeneracije“, kazao je on.

Milanović je dodao da se u Srbiji često borovi svrstavaju u kategoriju koja je najugroženija, što je delimično tačno i odnosi se na šume koje su stare, drveće do pedesetak godina.

Ali je ukazao da ukoliko je drveće starije, ima debelju koru i vatra boru manje smeta.

Ukazao je da je važno da šumsko tlo bude očišćeno od granja i da nema niskih grana koje mogu da požar s površine tla prenesu u krunu drveta. Ako toga nema, požar prinudno ostaje samo prizemni.

Milanović je rekaoi da su meštani pojedinih područja uveliko angažovali da bi prikupili novac za kupovinu sadnica za obnovu šum i to će se učiniti.

Ukazao je da su posledice požara dugotrajne i da je potrebno mnogo vremena da se sanira šteta.

„Prvo, sva stabla koja su oštećena treba do određene mere da se poseku, da se sprovedu neke mere za zaštitu od erozije, jer je vrlo bitno sačuvati i tako oštećeno tlo, zemljište, jer šuma pruža zemljištu zaštitu od erozije“, ukazao je on.

Objasnio je da, ako posle požara bude kiše, zemljište se spira i trajno se gubi ekosistem.

„Tako da je prvo potrebno zaštititi zemljište, a kasnije se ide i na pošumljavanje i sanaciju izgoreke površine što može da traje više godina. Potpuni oporavak može da traje i do 50–100 godina, jer ste možda tu imali šumu staru 100 godina. Prvo će se vratiti neka prizemna flora, zatim neke žbunaste vrste, pa onda neke šumske vrste ‘pionirske’, koje mogu da opstanu na tom specifičnom staništu“, zaključio je Milanović za Nedeljnik.