Zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku je povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka, ali to nije utešno jer su nepredvidive geopolitičke i geoekonomske prilike, a vlast ne vidi gde je granica u povećanju javnog duga jer je izborna kampanja za nju počela, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
On je za Betu rekao da je pitanje kako će se kretati kamate na obveznice u srednjem i dugom roku.
„Srbija se kod banaka za izgradnju infrastrukture zaduživala po visokim kamatnim stopama, što nije uobičajeno u zemljama koje imaju uređen finansijski sistem i gde se vodi briga da zaduživanje bude što niže zbog retko viđenog visokog stepena neizvesnosti na tržištu“, rekao je Đukić, komentarišući tri aukcije za prodaju obveznica u ovoj godini i najavljenoj novoj za 12. februar.
Kada se, kako je rekao, pribegava pozajmljivanju države kod banaka to znači da postoje određena ograničenja na tržištu obveznica.
Sada se, prema njegovim rečima, država zadužuje na tržištu dinarskih obveznica po maksimalnoj kamati nešto iznad pet odsto godišnje, zavisno od ročnosti i zainteresovanosti investitora, dok je kod banaka kamata oko sedam-osam odsto.
„Takvo, jeftinije zaduživanje, nije za utehu. Ključno je da u ovom trenutku postoji ekstremno velika likvidnost na finansijskim tržištima, pa strani investitori gledaju gde će taj višak likvidnosti da uposle, a Srbija je vrlo atraktivna po kamati koji nudi u odnosu na druge zemlje“, naveo je Đukić.
Dodao je da je činjenica da je sada zaduživanje na tržištu obveznica povoljnije, ali da ukoliko Sistem saveznih rezervi (FED) SAD-a ne bude i dalje pribegavao smanjenju ključne kamatne stope, bez obzira na Trampove (Donald, predsednik SAD) političke pritiske na Federalni komitet otvorenog tržišta, zemlje poput Srbije će imati sve nepovoljnije uslove za zaduživanje jer su ekstremno narasli javni dugovi u svetu, pa će investitori zbog dodatnog prinosa na rizik, zahtevati rastuće kamate da bi kupovali državne obveznice.
„Stvaranje privida da je Srbija malo zadužena na bazi veštačkog, fiksnog kursa dinara i uvećanog nominalnog bruto društvenog proizvoda, vodi ka iluziji da je dobrostojeća u javnim finansijama, što nije tačno“, ocenio je Đukić.
Istakao je da se država Srbija zadužuje da bi vraćala stare dugove, a situacija se na finansijskim tržištima drastično menja zbog nepredvidivosti politike Trampa, nastavka carinskog rata i svega što iz tog proističe.
Naglasio je da „u čitavom poslovnom svetu, od velikih korporacija, do država koje vode računa o zaduživanju, postoji uzdržanost od daljeg zaduživanja zbog nepredvidivosti situacije u svetskoj ekonomiji“.
„Ne zna se šta će Trampu pasti na pamet kad se probudi i kakvu će naredbu doneti i izazvati novi šok na finansijskom tržištu od, na primer novih carina i rastućih inflatornih očekivanja zbog neviđenog pritiska na FED da agresivno smanji kamatnu stopu pred međuizbore za Kongres novembra 2026. Tržište se u ovom trenutku smirilo do naredne prilike, ali poverenje stranih investitora u američke državne obveznice beleži pad“, rekao je Đukić.
Istakao je da je veća verovatnoća da će se uslovi na finansijskom tržištu pogoršati, nego poboljšati.
Ukupan javni dug Srbije, po osnovu direktnih i indirektnih obaveza države je 39,64 milijarde evra. Najveći je dug prema vlasnicima evroobveznica koje je emitovala Republika Srbija, a koji je krajem 2025. godine iznosio 10,32 milijarde evra.
Sledi dug od 7,28 milijardi evra po osnovu dugoročnih dinarskih državnih hartija od vrednosti. Na trećem mestu je dug po kreditima poslovnih banaka u iznosu 4,7 milijardi evra.
Na četvrtom mestu najvećih poverilaca Srbije je kineska Eksport-import banka (2,8 milijardi evra), pa dug po kreditima stranih vlada (2,66 milijardi evra), MMF-u Srbija duguje 2,3 milijarde evra, Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (2,3 milijarde evra), Evropskoj investicionoj banci (1,9 milijardi evra), investitorima u dugoročne državne hartije u evrima (1,8 milijardi evra).
Svim ostalim poveriocima, Srbija duguje manje od po milijardu evra. Na listi su Banka za razvoj Saveta Evrope, EBRD, Nemačka razvojna banka, ali i dug po osnovu stare devizne štednje, restitucije…
Najveći je udeo duga u evrima i iznosi 59,5 odsto.
Sledi dug u američkim dolarima 11,9 odsto, u specijalnim pravima vučenja (posebnoj valutnoj jedinici MMF-a ) 5,8 odsto i u ostalim stranim valutama 0,2 odsto (japanski jen, valuta Ujedinjenih Arapskih Emirata – dirham, potom kuvajtski dinar i kineski juan).
U 2026. godini, tokom januara i februara, održane su tri aukcije državnih hartija od vrednosti sa petogodišnjim i desetogodišnjim rokom dospeća u dinarima i prodato je tih vrednosnih papira za nešto više od 79 milijardi dinara, (oko 674 miliona evra), a za 12. februar se planira nova emisija u vrednosti 200 miliona evra.
Država Srbija će u 2026. morati da se zaduži, prema budžetu, za 8,3 milijarde evra (970 miljardi dinara) jer na naplatu dospeva glavnica starih dugova od 6,77 milijardi evra (793 milijarde dinara). Za kamate na dugove Srbija treba da obezbedi oko 1,9 milijardi evra.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.